Evropske fabrike oružja šire se tri puta brže nego u mirnodopskim vremenima, što ukazuje na istorijsko ponovno naoružavanje kontinenta. Analiza satelitskih podataka Evropske svemirske agencije otkrila je više od sedam miliona kvadratnih metara novih industrijskih postrojenja, što je direktna posledica ubrzanih građevinskih aktivnosti od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Ovaj trend, podstaknut javnim subvencijama i potrebom za jačanjem sopstvenih zaliha, materijalizuje se u betonu i čeliku, signalizirajući odmak od mirnodopskog modela proizvodnje „just-in-time“ ka dugoročnoj ratnoj spremnosti.
Finansijski podaci ukazuju na značajno povećanje građevinskih aktivnosti na lokacijama za proizvodnju oružja. Područja sa vidljivim promenama na 150 lokacija koje pripadaju 37 kompanija za proizvodnju municije i projektila povećana su sa 790.000 kvadratnih metara u periodu 2020-2021. na čak 2,8 miliona kvadratnih metara u 2024-2025. godini. Ovo je podstaknuto i programima Evropske unije, poput Zakona o podršci proizvodnji municije (ASAP), koji je sa 500 miliona evra podržao proizvodnju ključnih odbrambenih proizvoda. Kompanije koje su dobile sredstva iz ASAP-a pokazuju brži rast, sa jasnim fizičkim širenjem na 20 lokacija finansiranih iz tog programa.
Među vodećim primerima ove ekspanzije ističe se zajednički projekat nemačkog Rajnmetala i mađarske firme N7 Holding u Varpaloti. Izgrađeno je ogromno postrojenje za municiju i eksplozive, koje već proizvodi municiju za borbena vozila pešadije, a planira i proizvodnju artiljerijskih granata od 155 mm i municije za tenkove Leopard 2. Kompanija Rajnmetal planira značajno povećanje proizvodnje granata od 155 mm, sa 70.000 u 2022. godini na 1,1 milion do 2027. godine, doprinoseći rastu godišnjeg kapaciteta Evrope za proizvodnju municije sa 300.000 na oko dva miliona do kraja ove godine.
Uprkos ovim značajnim ulaganjima i povećanju kapaciteta, zvaničnici i stručnjaci upozoravaju na strateške izazove. Stvarna proizvodnja verovatno će biti znatno ispod potencijalnog kapaciteta, a sposobnosti za dalekometne udare i proizvodnja ključnih komponenti poput minijaturnih mlaznih motora za projektile ostaju ozbiljno usko grlo. Fabijan Hofman, istraživač sa Univerziteta u Oslu, naglašava da su projektili ključni za efikasno odvraćanje Rusije, te da Evropa mora drastično proširiti svoju proizvodnju kako bi uspostavila verodostojno odvraćanje.
Evropska unija pregovara o novom odbrambenom programu vrednom 1,5 milijardi evra, sa prioritetom na projektile, protivvazdušnu odbranu, artiljeriju i dronove. Analiza satelitskih podataka, potvrđena optičkim snimcima, sugeriše da se, s obzirom na porast iskopavanja, u narednom periodu može očekivati još više završenih građevinskih projekata u evropskoj odbrambenoj industriji, što potvrđuje duboke i strukturne promene koje transformišu ovu industriju.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.