Glamočić: Srbija ima značajne poljoprivredne potencijale ali i odgovornost da ih sačuva i unapredi

Ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić izjavio je danas povodom Svetskog dana hrane da Srbija ima značajne poljoprivredne potencijale, ali i odgovornost da ih sačuva i unapredi, posebno u uslovima klimatskih promena i nestabilnosti svetskih tržišta.

„Hrana je osnova života, a njena proizvodnja jedan od najvažnijih poslova za svaku državu. Zato je naša obaveza da čuvamo domaću poljoprivredu, podržavamo naše proizvođače i obezbedimo da građani imaju pristup bezbednoj i kvalitetnoj hrani“, poručio je Glamočić, saopštilo je Ministarstvo.

Ovogodišnji Svetski dan hrane obeležava se pod sloganom Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) „Inovacijama danas, hranimo sutrašnjicu“, koji ukazuje na značaj znanja, inovacija i savremenih tehnologija za budućnost proizvodnje hrane.

Ministarstvo poljoprivrede je podstetilo da je tokom prethodnog perioda doneto više propisa kojima se unapređuju standardi kvaliteta prehrambenih proizvoda, sprečava obmanjivanje potrošača i podstiče domaća proizvodnja.

Posebna pažnja posvećena je, između ostalog, kvalitetu prerađevina od voća, te su novim Pravilnikom o voćnim sokovima i određenim srodnim proizvodima preciznije uređeni sastav, proizvodnja i deklarisanje.

Uvedene su nove kategorije voćnih sokova sa smanjenim sadržajem šećera, a za pojedine vrste nektara propisana su stroža ograničenja u pogledu dodavanja šećera i meda, piše u saopštenju.

Izmenama propisa o kvalitetu džemova, želea, marmelade i pekmeza predviđeno je i povećanje minimalnog udela voća u pojedinim kategorijama proizvoda.

„Tako će za proizvodnju jednog kilograma džema biti potrebno najmanje 450 grama voćne pulpe ili pirea, umesto dosadašnjih 350 grama, dok će za ekstra džem minimum biti povećan sa 450 na 500 grama“, piše u saopštenju.

Primena novih pravila za voćne sokove i ove kategorije prerađevina počinje 1. januara 2028. godine, kako bi proizvođači imali dovoljno vremena da usklade proizvodnju i deklaracije.

Svetski dan hrane prilika je, kako se navodi, i da se ukaže na značaj smanjenja rasipanja hrane.

„Hrana ne sme da se podrazumeva, niti da se olako rasipa. Potrebno je mnogo rada, vremena i resursa da bi stigla od njive do trpeze. Zato je važno da svi, od proizvođača do potrošača, pokažemo odgovornost prema hrani, ali i prema ljudima koji je proizvode“, rekao je Glamočić.

Svetski dan hrane obeležava se svake godine 16. oktobra, na dan osnivanja FAO 1945. godine, sa ciljem podizanja svesti o borbi protiv gladi, dostupnosti hrane i značaju održive poljoprivredne proizvodnje.