Evropska unija traži veću stratešku jasnoću o planovima SAD i Izraela za Iran i procenu kada bi se sukob mogao završiti, dok razmatra da li da pošalje brodove da bi pomogli jačanje bezbednosti u Persijskom zalivu.
„U našem je interesu da Ormuski moreuz ostane otvoren i zato razgovaramo i o tome šta možemo da učinimo u tom pogledu sa evropske strane“, rekla je danas Kaja Kalas, šefica spoljne politike EU uoči sastanka ministara spoljnih poslova 27 država EU u Briselu.
Predsednik SAD Donald Tramp je od saveznika — uključujući Francusku, Kinu, Japan, Južnu Koreju i Veliku Britaniju, tražio da pomognu obezbeđivanje moreuza za svetski brodski prevoz.
Kalas je rekla da bi EU mogla da svoju pomorsku misiju Operacija Aspides u Crvenom moru proširi do Persijskog zaliva, ili bi mogla da formira „koaliciju voljnih“ sa članicama EU koje doprinose vojnim kapacitetima na ad hok osnovi.
Rat u Iranu, izazvan vazdušnim napadima Izraela i SAD 28. februara, podigao je cene energije širom sveta, pri čemu je cena sirove nafte marke „Brent“ porasla za više od 40%. Međutim, sukob je takođe poremetio širi globalni lanac snabdevanja, utičući na sve, od farmaceutskih proizvoda iz Indije, poluprovodnika iz Azije i proizvoda dobijenih od nafte, poput đubriva, koja dolaze sa Bliskog istoka.
Teretni brodovi su zaglavljeni u Zalivu ili prave mnogo duži zaobilazni put oko južnog vrha Afrike. Avioni koji prevoze teret s Bliskog istoka su prizemljeni. I što duže traje rat, veća je verovatnoća da će doći do nestašice i povećanja cena širokog spektra robe.
Francuska je saopštila da sarađuje sa zemljama – predsednik Emanuel Makron je pomenuo partnere u Evropi, Indiji i Aziji – na mogućoj međunarodnoj misiji pratnje brodova kroz moreuz, ali je naglasila da to mora biti kada „okolnosti dozvole“, kada se borbe smire.
Visoki francuski zvaničnici, govoreći privatno o tekućim razgovorima, rekli su da su Holandija, Italija i Grčka pokazale interesovanje i da bi Španija mogla biti uključena na neki način.
Van EU, Velika Britanija bi takođe mogla biti deo toga ako ima neke kapacitete na raspolaganju, rekli su zvaničnici. Pomenuli su operaciju Aspides usmerenu na Crveno more kao mogući model za pomorsku misiju u Persijskom zalivu.
Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful rekao je da će biti važno da SAD i Izrael definišu „kada smatraju da su dostignuti vojni ciljevi njihovog raspoređivanja“.
Pre sastanka sa svojim kolegama iz EU u Briselu, rekao je da je „potrebno više jasnoće“ iz SAD i Izraela.
Vadeful je rekao da je iranska vlada značajns opasnost za region, slobodu plovidbe i globalnu ekonomiju i da „ta opasnost definitivno ne sme da se nastavi“. Rekao je da će podržati sankcije protiv „onih koji su odgovorni za blokiranje Ormuskog moreuza“, a to je Iran.
Kada se razjasne ciljevi SAD i Izraela, Vadeful je rekao da će biti vreme da se uđe u fazu u kojoj se definiše „bezbednosna arhitektura za ceo ovaj region“. Rekao je da će to takođe podrazumevati razgovore sa Iranom.
Ministar spoljnih poslova Luksemburga Gzavije Betel rekao je da EU nije obavezana ni na kakvu vojnu akciju.
„Činjenica je da za sada EU nije direktno deo situacije. Zato moramo da odlučimo da li ćemo biti deo ili ne. To je važna odluka“, rekao je Betel.
Operacija Aspides je formirana kako bi se sprečili napadi somalijskih pirata i jemenskih pobunjenika Huti koje podržava Iran na brodove u Crvenom moru. Te oružane grupe se još nisu pridružile sadašnjem sukobu.
Kompanija Saudi Aramko upravlja mrežom cevovoda koja zaobilazi Ormuski moreuz kako bi isporučivala naftu do lučkog grada Janbu na Crvenom moru.
„Ako želimo bezbednost u ovom regionu, onda bi bilo najlakše da već koristimo operaciju koju imamo u regionu i možda je malo promenimo“, rekla je Kalas. „Takođe se govori o koaliciji voljnih u tom pogledu, ali takođe moramo da vidimo šta bi moglo biti najbrže da se obezbedi ovaj otvor za Ormuski moreuz, ali naravno, kao što vidite, to nije lako“, kazala je ona.
EU je zabrinuta zbog mogućnosti razvoja izbegličke krize u Iranu ako se rat nastavi.
„Iako se za sada sukob nije pretvorio u neposredne migracione tokove ka EU, nejasno je šta donosi budućnost i zahteva punu mobilizaciju svakog alata migracione diplomatije koji nam je na raspolaganju“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u saopštenju u nedelju.
Estonski ministar spoljnih poslova Margus Cahkna je rekao da je njegova zemlja čvrsto podržava SAD, ali da mora „da zna i kakvi su planovi… u regionu“ Bliskog istoka.
Rekao je da saveznici SAD u Evropi žele da razumeju Trampove „strateške ciljeve. Kakav će biti plan?“, pitao je on.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.