Građani su Povereniku Srbije za zaštitu ravnopravnosti najčešće prijavljivali diskriminaciju zasnovanu na starosnom dobu, zdravstvenom stanju, nivou prihoda i invaliditetu, ali i na osnovu pola, bračnog statusa, nacionalne pripadnosti, kao i zbog političkih uverenja ili članstva u političkim i sindikalnim organizacijama, saopšteno je danas.
To je navedeno u šesnaestom Redovnom godišnjem izveštaju, prvom novoizabranog poverenika Milana Antonijevića koji ga je podneo Skupštini Srbije.
Tokom protekle godine ta institucija je postupala u 4.151 predmetu, od čega po 939 pritužbi, piše u saopštenju.
Analiza pokazuje da su građani najčešće prijavljivali diskriminaciju zasnovanu na starosnom dobu, zdravstvenom stanju, nivou prihoda i invaliditetu, ali i na osnovu pola, bračnog statusa, nacionalne pripadnosti, kao i zbog političkih ubeđenja ili članstva u političkim i sindikalnim organizacijama.
Pravna borba protiv diskriminacije uključila je i tri predloga Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti, pokretanje dve strateške parnice, kao i podnošenje sedam krivičnih i jedne prekršajne prijave, dodaje se.
Organima javne vlasti i drugim licima upućeno je 837 preporuka mera, podneto je 16 inicijativa za izmenu propisa, dok je dato 20 mišljenja na nacrte zakona, navodi se.
Zbog zabrinjavajuće učestalosti diskriminatornih objava i govora mržnje, u kojima su učestvovali i pojedini nosioci javnih funkcija, Poverenik je reagovao brojnim upozorenjima i saopštenjima, piše u saopštenju.
Uz redovni izveštaj, Skupštini su tokom 2025. predata i dva ključna dokumenta – Poseban izveštaj o diskriminaciji osoba sa invaliditetom i Poseban izveštaj o diskriminaciji žena.
Ovi dokumenti ukazuju na to da, uprkos napretku, ostaju nerešeni problemi u oblastima socijalne i zdravstvene zaštite, palijativne nege, dostupnosti obrazovanja i opšte fizičke pristupačnosti, navodi se.
„Ipak, ohrabruje podatak da je po preporukama Poverenika upućenim organima vlasti postupljeno u 89,2 odsto slučajeva, dok ukupan prosek postupanja po svim datim mišljenjima iznosi 85,1 odsto.“, dodaje se.
Ovakav trend, kako je ukazano, potvrđuje jasnu volju društvenih aktera da se kroz konstruktivan dijalog i promenu praksi doprinese stvaranju inkluzivnijeg i pravednijeg društva za svakog pojedinca u Srbiji.
Antonijević je kazao da je dužnosti pristupio sa punom odgovornošću i odlučnošću da nastavi kontinuitet institucije koja od osnivanja intenzivno radi na zaštiti građana i unapređenju ljudskih prava, čvrsto verujući da ljudska prava nisu samo zakonska obaveza, već temelj modernog demokratskog društva.
Ukazao je i da ostvarivanje ravnopravnosti i očuvanje dostojanstva građana predstavlja nacionalni interes Srbije
„Može se postići isključivo zajedničkim radom i saradnjom državnih organa, lokalnih samouprava, akademske zajednice, civilnog društve i privrede, što je ujedno i deo naših preuzetih obaveza kao članice Saveta Evrope i države kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, istakao je Antonijević.
Kako će 2026. biti izborna godina, važno je da svi doprinosimo atmosferi međusobnog poštovanja, tolerancije i društvenog dijaloga, dodao je.
Među prioritetima institucije biće obrazovanje, zdravstvo, rad i zapošljavanje, a u planu je izrada Posebnog izveštaja o položaju i ostvarivanju prava nacionalnih manjina i još intenzivniji rad u lokalnim zajednicama da bi obezbedili da zaštita od diskriminacije bude efikasnija i dostupnija, kazao je Antonijević.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.