Elektrana Tomasa Edisona, izgrađena pre 142 godine u kojoj se koristilo čvrsto fosilno gorivo – ugalj, prva je u svetu koja je napravljena, a poslednja koja je u Engleskoj ugašena.
Gašenje poslednje termoelektrane je korak napred prema zelenoj energiji i smanjenju emisije štetnih gasova.Ujedinjeno Kraljevstvo je najbliže prilagođavanju klimatskim promenama prema dogovoru G7 da se do 2050. godine sve članice ove grupe prebace stoprocentno na zelenu energiju. No sama procedura gašenja termoelektrane, povlači druga pitanja.Sam proces zahteva vreme, jer postoji niz akcija koje je potrebno sprovesti za ovaj poduhvat. Redakcija Newsmax Balkans je tim povodom kontaktirala sa šefom politike životne sredine Majklom Nikolsonom, koji radi na Institutu za evropsku politiku životne sredine, kako bi pojasnio detalje ovog poduhvata Engleza.
Zgrade i tornjevi biće srušeni
Kako kaže, ima 170 zaposlenih, a možda je taj broj i veći, ukoliko se uračunaju izvođači radova. Neki od njih, dodaje, odlaze u penziju, neki se premeštaju na druge lokacije Unipera, a neki postaju višak.„Tačna kombinacija toga je nejasna i pretpostavljam da će trebati vremena“, kaže.Zgrade i tornjevi biće srušeni.„Lokalne vlasti su izdale Nalog za lokalni razvoj da bi se dozvolio novi razvoj na lokaciji nakon što se ona očisti. Lokalni razvojni nalog, navodi da se to mesto može koristiti za industrijske, proizvodne i operacije sa podacima sa visokim zahtevima za energijom, niskougljeničnu i zelenu proizvodnju energije, skladištenje energije, naprednu proizvodnju, logistiku istraživanja i objekte za obuku i ostale komplementarne upotrebe. Ne mislim da je doneta je konačna, tačna odluka ili konfiguracija za šta će se koristiti. Pretpostavlja se da Uniper sada radi na tome. Međutim, postoji peticija lokalnih i zainteresovanih ljudi da pokušaju da sačuvaju deo lokacije za potrebe nasleđa, posebno rashladne tornjeve“, navodi naš sagovornik.Velika Britanija je postala prva G7 država koja je prekinula proizvodnju električne energije na ugalj. Na naše pitanje kada bi druge zemlje mogle da dostignu taj cilj, Nikolson kaže da su sve zemlje G7 su potpisale Net Zero (nula emitovanja) cilj do 2050. godine i da je najvažnije da je u aprilu 2024. na sastanku G7 u Italiji postignut dogovor da će te zemlje postepeno ukinuti proizvodnju električne energije iz uglja u prvoj polovini 2030-ih, a najkasnije do 2035. godine.„Dokaz toga je u konkretnim akcijama i moraćemo da sačekamo da vidimo da li će ove reči biti sprovedene u delo. Prema Povering Past Coal Alliance, oko 75 odsto elektrana na ugalj u razvijenijim zemljama treba da se penzionišu do 2030. godine, što je pozitivan znak. Međutim, postoji veliki broj elektrana na ugalj u Indiji i Kini i ne postoji posebna obaveza zatvaranja za njih“, objašnjava.Najbogatije države sveta i dalje nemaju konkretno rešenja kako bi se zelena tranzicija odvijala u siromašnim zemljama koje nemaju sredstva za tako brze promene ni ulaganja, a svakako nisu u mogućnosti da svoje stanovnike stave pod stakleno zvono.Uzimajući u obzir činjenicu da je tranzicija tu, ali da postoje i ozbiljni problemi koji su veliki izazov za najbogatije zemlje sveta, ostaje samo da vreme pokaže kako će se zelena agenda realizovati u bliskoj budućnosti.POVEZANE VESTI:
CNN: Šta američki napad na Venecuelu znači za cene benzina i najveće dokazane rezerve nafte
Dojče Vele: Urušava energetski sistem RS, a vlast računa na litijum
Šmit: „Prošla godina je godina propuštenih prilika za BiH, nikada nisam doveo u pitanje postojanje RS“
Analize u EU: Politička situacija u Srbiji je burna, ali teško je porediti s Iranom
