Endokrinolog objašnjava: Šećer iznad 6,5 smatra se dijabetesom

Doc. dr Jelica Bjekić Macut, predsednica Republičke stručne komisije za prevenciju i lečenje dijabetesa, gostujući u Dnevniku RTS-a, istakla je da je dijabetes bolest današnjice i da nažalost i Srbija prema procenama IDF-a ima preko 790.000 obolelih.

Vlada Srbije usvojila je Operativni program prevencije i kontrole dijabetesa u Srbiji od 2025. do 2029. godine, sa planom aktivnosti za period od 2026. do 2027. godine, prenosi RTS.

Taj plan, navela je Vlada, usaglašen je sa smernicama za razvoj Nacionalnih programa Svetske zdravstvene organizacije za šećernu bolest koji se sprovodi u saradnji sa Međunarodnom federacijom za dijabetes.

Republička stručna komisija i Ministarstvo zdravlja napravili su ovaj Operativni program, veoma važan ako znamo da dijabetes jeste globalni problem, da poprima epidemijske razmere, a da je i statistika za Srbiju upozoravajuća. Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ ima 435.000 registrovanih pacijenata, a postoji veliki broj pacijenata koji nisu prepoznati i koji nisu registrovani, a samim tim i ne započinju lečenje na vreme.

Operativni program prevencije i kontrole dijabetesa

„Jako je bitna prevencija gde mi zaista možemo na vreme da pomognemo pacijentima da ne razviju šećernu bolest ili, ako je već razviju, da im ne naprave kardiovaskularne, mikrovaskularne, makrovaskularne komplikacije, da ne dođe do oštećenja bubrega, očiju. Mi sve to možemo da uradimo da se pomogne prevencijom bolesti. Zbog toga je ova stručna republička komisija u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, a na zahtev Ministarstva zdravlja, zaista sela i od prošle godine, od 1. septembra, napisala program prema najbitnijim, najznačajnijim i najsavremenijim smernicama za lečenje šećerne bolesti“, ističe dr Bjekić Macut.

Dodaje da je komisija predvidela kako treba raditi, šta treba raditi, šta poboljšati, jer pojedine mere postoje, ali šta da se uradi na unapređenju i pre svega na prepoznavanju potencijalnih bolesnika – gojaznima, onima sa pozitivnom pordično anamnezom i slično. Takvim pacijentima moraju da se urade osnovne analize i utvrdi da li „koračaju ka šećernoj bolesti“.

Šta su sledeći koraci

„Videli smo da moramo mnogo da uradimo na unapređenju domova zdravlja, savetovališta koja postoje, ali poslednjih godina ne rade baš onako kako treba. Stavili smo najsavremeniju terapiju da svima bude dostupna. Tu su takođe vrlo bitne edukacije. Cilj je da svaki pacijent u Srbiji ima šansu da se podjednako leči bilo na jugu ili zapadu Srbije, kao i u Beogradu. Znači, svi moraju imati jednako pravo i jednaku šansu da budu savremeno i najbolje lečeni“, dodaje dr Jelica Bjekić Macut.

Stari vodič je napisan još 2012. godine i bilo je nužno da se uradi novi koji će svim lekarima u Srbiji omogućiti da zahvaljujući novim smernicama, usklađenim sa svetskim standardima, leče svoje pacijente.  

Proširenje kapaciteta Bukovičke banje

Ministarstvo zdravlja je dobilo i opredelilo novac za proširenje kapaciteta Bukovičke banje gde se leče mladi koji od detinjstva imaju dijabetes, napominje dr Bjekić Macut.

„Potrudićemo se i da napravimo centar za dijabetično stopalo jer zaista naši pacijenti vrlo često imaju promene na stopalu, koje dolaze usled ishemije, znači nedovoljne prokrvenosti stopala i na kraju najčešće, nažalost, ti ljudi završavaju sa amputacijama, a amputacija im kasnije nekada odnosi i glavu“, ističe gošća RTS Dnevnika.

Dostupnost najsavremenijoj terapiji i insulinskim pumpama i senzorima

„Ono što je takođe bitno, što zanima naše najmlađe pacijente i njihove roditelje, je prisutnost i dostupnost insulinskim pumpama, kao najsavremenoj terapiji i insulinskim senzorima. U poslednje vreme bilo je dosta kampanja koje su veoma bitne. Senzori 24 sata mere nivo šećera i to je jako bitno za mlađu populaciju. Roditelji su se godinama plašili, i nisu mogli da spavaju zbog straha da će deci pasti šećer. Ovim programom to je regulisano, a predvideli smo mnogo. Neće moći sve odmah, ali prema mogućnostima države“, napominje doktorka.  

Deca sa dijabetesom i kada napune 18 godina, i dalje će imati pravo na senzore o trošku fonda, kao i ugrožene grupe, poput trudnica koje su na insulinu će moći tokom cele trudnoće prate svoj nivo šećera. Takođe, pacijenti sa novootkrivenim dijabetesom tipa 1 koji odmah moraju da primaju insulin, imaće pravo na senzore.

„Zaista smo se svojski trudili da kao struka damo maksimum i da našim pacijentima predložimo najbolje moguće načine lečenja, pomagala sve što postoji. Između ostalog, ovim programom je predviđeno usvajanje rezolucije o šećernoj bolesti u Narodnoj skupštini, pored vodiča i priručnika za preventivno delovanje. Shvatili smo da moramo više i snažnije da radimo u preškolskim ustanovama, u vrtićima, u školama, da vaspitači i nastavnici znaju kako da reaguju sa decom koja primaju insulin“, navodi doktorka.

Insistiraće se na edukaciji lekara primarne zdravstvene zaštite, njihovom boljem povezivanjem sa centrima sekundarne i tercijarne zaštite. Traženo je i povećanje broja endokrinologa, s obzirom na činjenicu da je po poslednjim podacima bilo svega 23 pedijatrijska endokrinologa u čitavoj Srbiji.

„Pacijenti se ljute da nikada ne mogu da dođu na red kod endokrinologa, a to nije zato što mi ne želimo da radimo, mi zaista puno radimo, ali i mi smo shvatili i insistirali, da taj broj endokrinologa, u skladu sa mogućnostima našeg društva i države, mora da se poveća. Mnogo aktivnosti i definisanih ciljeva i za primarnu zdravstvenu zaštitu, za roditelje, nadležne institucije, ali mnogo toga je i do nas, mnogo toga je naravno i do zdravstvenog sistema“, ističe dr Jelica Bjekić Macut.

Ko mora da ide na redovne kontrole da se ne pojave simptomi dijabetesa

Pre svega gojazne osobe, naglašava gošća Dnevnika, moraju da provere svoj šećer. Ako se pojave simptomi, znači da je šećer već povišen.

„Kada krene ono čuveno sušenje usta, žeđ, gubitak na telesnoj težini, to su pacijenti koji bi preventivno trebalo da urade analizu na tromesečni prosek šećera koji je vrlo jasan znak. Recimo, ako je preko 6.5, to je već šećerna bolest. Ako je između 5.7 i 6.4, to je pred dijabetes. Osim toga, mi imamo dosta ugrožene grupe mladih žena, sa čuvenom insulinskom rezistencijom“, napominje dr Bjekić Macut.

Insulinska rezistencija je pretfaza dijabetesa tipa 2, tako da ona mora ozbiljno da se shvati i leči na vreme, kako ne bi u trudnoći dobile gestacijski dijabetes, a kasnije i  dijabetes tip 2.

Koliko često treba proveravati nivo šećera u krvi

Doktorka Bjekić Macut navodi da nivo šećera u krvi treba proveravati bar jednom godišnje. Dodaje i da su u Operativni program uključili i da domovi zdravlja imaju mogućnost da rade testove opterećenja glukoze. 

„Znamo koje su sve komplikacije koje dijabetes izaziva i koliko je to opterećenje i za zdravlje, život, odnosno zdravstveni sistem od bolesti bubrega, srca, očiju. To je ono što ja kažem pacijentu kada dođe na početku, ako je čak i mlađi čovek koji ima 30-35 godina, i kaže da mu je šećer 9, 10, 12, ali da ništa ne oseća i ništa mu ne fali. Ali šta će biti za par godina ako ne budemo lečili? Jer upravo na krvnim sudovima, malim krvnim sudovima, prave se mikrovaskularne, krupne makrovaskularne komplikacije koje stvari ubijaju naše pacijente“, naglašava doc. dr Jelica Bjekić Macut.