Društvene mreže utiču na izbore turista: Serije sve češće inspirišu putovanja

Od TikTokova sa „skrivenim“ lokacijama u Hrvatskoj, do objava na Instagramu sa preporukama za restorane u kojima su ručali likovi iz Netfliksovih serija u Parizu, društvene mreže imaju sve direktniji uticaj na turizam. Anketa koju je sproveo vebsajt posvećen planiranju putovanja Tripit pronašla je da 69 odsto mladih ispitanika nalazi inspiraciju za putovanja na društvenim mrežama.

Poslednjih godina, Tik Tok značajno doprinosi rastu tog broja, a od 2021. godine količina sadržaja o putovanjima na toj platformi porasla je za 410 odsto, prenosi francuski Le Mond.

Društvene mreže su se istakle kao alat za promociju turizma, jer nude privid iskrene perspektive korisnika, zahtevaju relativno niska ulaganja, i mogu da dopru do velikog broja korisnika u kratkom roku.

To je koristilo mnogim malim biznisima na popularnim destinacijama, koji su postali viralni na društvenim mrežama.

Na primer, Aleksandra Lurd, vlasnica prodavnice krofni i pica u Las Vegasu, istakla je za Njujork Tajms da se „oslanja isključivo na TikTok“ za reklamiranje svojih prodavnica. Značaj ove platforme za promovisanje određenih lokala bio je izvor zabrinutosti tokom debata o zabrani TikToka u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji.

Promocija destinacija na društvenim mrežama često je isprepletana sa popularnom kultorom.

Malta i Hrvatska su privukle turiste kao setovi sa snimanja serije „Igra prestola“, pri čemu su društvene mreže doprinele i popularnosti serije i otkrivanju tačnih lokacija široj javnosti.

Kada je reč o ugostiteljskim objektima, popularnost torte inspirisane filmom „Matilda“ na TikToku, dovela je mnoge mušterije u restorane u Parizu, Londonu i Dubaiju.

Ipak, mnoge destinacije su osetila negativne strane onlajn popularnosti. Prekomerni turizam i gužve navele su Japan da uvede organičenja na fotografisanje selfija u delovima Kjota i oko planine Fudži.

Influenserka i putnica Isidora Ilić Mitrović, istakla je da društvene mreže imaju važnu ulogu u oblikovanju percepcije o turističkim lokacijama. Ona je za Novu Ekonomiju rekla da je „dobro što na društvenim mrežama često saznajemo za nova mesta, dobijamo ideje i besplatne preporuke“.

Istakla je da i da ljudi nekada biraju destinacije na osnovu onlajn sadržaja, „svima nama koji delimo sadržaj na društvenim mrežama najdraže je kada čujemo da je neko od naših pratilaca poslušao naš savet i posetio mesto koje smo preporučili“.

Ipak, Isidora je upozorila da društvene mreže često predstavljaju ulepšanu verziju stvranosti, te preporučuje konsultovanje različitih izvora informacija.

Bilo je reči i o značaju tradicionalnih aktera u putovanjima i influensara,“verujem da influenseri i agencije treba da sarađuju, jer mogu sjajno da se dopunjuju“.

Uzimajući u obzir sigurnost koju nude preporuke prijatelja i agencija, ali i sve veći uticaj društvenih mreža na svakodnevni život, verovatno je da će budućnost putovanja biti oblikovana kroz interakciju tradicionalnog i savremeneog sadržaja.