Delić: „Nepoverenje u zdravstvo posledica lošeg rukovođenja i zapostavljanja primarne zaštite“

Član Predsedništva pokreta Srbija centar (SRCE) i narodni poslanik, prof. dr Dragan Delić, ocenio je da najveću krivicu za gubitak poverenja građana u zdravstveni sistem snose sami zdravstveni radnici, ali prvenstveno zbog lošeg načina na koji se sistemom upravlja, od Ministarstva zdravlja naniže. Gostujući u emisiji „Utisak nedelje“, profesor Medicinskog fakulteta u penziji istakao je da je poverenje u lekara, koje se decenijama gradilo u teškim uslovima, ozbiljno narušeno poslednjih godina, navodeći podatak da svega 38 odsto ispitanika u Srbiji veruje lekaru specijalisti.

Delić je upozorio na ozbiljan disbalans u ulaganjima, naglasivši da se u sekundarni i tercijarni nivo zdravstva izdvaja čak 2,2 puta više sredstava nego za celokupnu primarnu zaštitu. Prema njegovim rečima, dok se sredstva iz kredita masovno troše na kupovinu aparata i renoviranje bolnica, zanemaruje se činjenica da u tim objektima uskoro neće imati ko da radi. On je ukazao na podatak da u Nemačkoj trenutno radi oko 2.000 lekara sa srpskim pasošem, što praktično znači da je Srbija pet punih generacija beogradskog Medicinskog fakulteta poklonila bogatijim evropskim zemljama.

Govoreći o strategiji razvoja, Delić je objasnio da se političkom establišmentu ne isplati da ulaže u primarnu zaštitu i prevenciju jer su rezultati takvog rada vidljivi tek nakon deset ili petnaest godina, kada aktuelne partije verovatno više neće biti na vlasti. Zbog toga se, kako navodi, prednost daje projektima koji su odmah vidljivi, poput kupovine magnetnih rezonanci, dok se suštinski rad na edukaciji i zdravstvenom prosvećivanju stanovništva zanemaruje.

Kritikujući aktuelne „karavane zdravlja“, Delić je istakao da se takve metode lečenja ne primenjuju u 21. veku, već su bile karakteristične za period neposredno nakon Drugog svetskog rata. On smatra da je neophodno vratiti težište rada u domove zdravlja i izabranim lekarima obezbediti adekvatne uslove, brzu dijagnostiku i dovoljno vremena za pacijente. Zaključio je da bi se jačanjem primarne zaštite i prevencije prirodno smanjio priliv pacijenata u bolnice, a samim tim i liste čekanja, komplikacije i ukupni troškovi lečenja.