„Tihi neprijatelj“ povezan sa našim sluhom može ne samo da ugrozi našu sposobnost da čujemo, već i naš um.
Brojne studije otkrivaju zabrinjavajuću vezu između gubitka sluha i razvoja demencije kod starijih osoba.
Treći najčešći problem starijih osoba
Gubitak sluha povezan sa starenjem je treći najčešći hronični problem kod starijih osoba. Još je zabrinjavajuće što se procenjuje da je čak osam odsto slučajeva demencije na neki način povezano sa gubitkom sluha, prenosi Tportal.
„Uzrok ove veze je još uvek nejasan, ali jedna teorija ukazuje na to da gubitak sluha često tera ljude da se povuku iz razgovora i manje učestvuju u aktivnostima. Kao rezultat toga, postajete manje društveni i manje angažovani“, objašnjava dr Ronan Faktora.
Nedostatak ove stimulacije dovodi do pada u razvoju, posebno u neuronskim putevima potrebnim za brojne biološke procese i funkcije pamćenja.
Zato izolacija može biti posebno štetna za starije osobe. Zato se društveno angažovanje aktivno promoviše kao jedna od ključnih aktivnosti za zaštitu zdravlja mozga.
Bez obzira da li imate problema sa sluhom ili ne, kognitivne sposobnosti prirodno opadaju sa godinama. Srećom, postoje načini da se smanji težina ovog pada:
Održavajte svoj um aktivnim: Nikad nije kasno za učenje. Istraživanja pokazuju da srednjoškolsko obrazovanje ili više smanjuje rizik od demencije. „Ali studije takođe pokazuju da održavanje čak i veština čitanja i pismenosti na nivou osnovne škole pomaže da vaš um bude aktivan“, kaže dr Faktora. Društvene igre, ples, sviranje instrumenta ili učenje stranog jezika – sve to stvara nove neuronske veze u mozgu.
Negujte društvene veze: Stalno učešće u razgovorima i druženje sa mnogo ljudi pozitivno utiče na zdravlje mozga. Dobri odnosi sa prijateljima i porodicom su ključni za mentalno zdravlje.
Redovno vežbanje: Kardiovaskularne vežbe posebno štite mozak. Preporučuje se najmanje 30 minuta brzog hodanja pet dana u nedelji. „Dokazi ukazuju na to da su kardiovaskularne vežbe najkorisnije za održavanje zdravlja mozga“, napominje dr Faktora.
Mediteranska ishrana: Mnogo povrća, voća, mahunarki, ribe, maslinovog ulja, orašastih plodova i semenki – ova ishrana je dobra i za srce i za mozak, piše health.clevelandclinic.org.
Dalje, istraživanja ukazuju da gubitak sluha može promeniti strukturu mozga, direktno povećavajući rizik od kognitivnog oštećenja.
Druga mogućnost je da dekodiranje zvukova zahteva toliko dodatne pažnje da „krade“ kapacitet mozga potreban za razumevanje značenja poruka.
Mnogi ljudi ignorišu znake gubitka sluha ili ih pripisuju starenju. Ali gubitak sluha može uticati na život na mnogo načina.
„Ako osećate da gubite sluh i vaš lekar predlaže rešenje poput slušnih aparata, isprobajte ih. Ako čekate predugo i razvijete probleme sa pamćenjem, biće vam teže da naučite da koristite ove uređaje“, savetuje dr Faktora.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.