Crna Gora danas zatvara još jedno pregovačko poglavlje

Crna Gora bi danas na Međuvladinoj konferenciji trebalo da zatvori još jedno pregovaračko poglavlje – Transevropske transportne mreže, čime će zatvoriti 14 od ukupno 33 poglavlja.

Crna Gora je pristupne pregovore je Crna Gora otvorila 2012. godine. Vlasti planiraju da sva ostala poglavlja zatvore do kraja ove godine i već 2028 da zemlja uđe u EU, što ističu u svim svojim javnim nastupima.

Analitičari u Podgorici upozoravaju da je to ipak preambiciozan, teško ostvarljiv cilj i pored snažne podrške koju ta država ima od Brisela i nesporne želje za proširenjem, ali i velike podrške učlanjenju od strane građana koja po istraživanjima iznosi oko 70 odsto.

Crna Gora je Međuvladinoj konferenciji sa EU u decembru zatvorila pet pregovaračkih poglavlja u pregovorima o članstvu u EU.

Najproblematičnije je bilo poglavlje koje se odnosilo na poljoprivredu, jer je Francuska smatrala da Crna Gora u tom smislu nije ispunila evropske standarde, ali je nakon intezivne diplomatske aktivnosti i direktnih razgovora crnogorskog predsjednika Jakova Milatovića i francuskog predsjednika Emanuela Makrona, ta država u poslednjem trenutku odlučila da da zeleno svetlo, tako da je Crna Gora tada zatvorila pet poglavlja.

Početkom godine zatvoreno je još jedno koje se odnosi na finansijski nadzor tako da sada ima ukupno zatvorenih 13 od 33 poglavlja.

U međuvrmenu je vladajuća većina, uz podršku stranaka manje brojnih naroda koje su deo vlasti, usvojila sporne zakone o unutrašnjim poslovima i o Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB) za koje Evropska unija tvrdi da nisu u potpunosti usklađeni sa evropskim standardima.

Ipak, predstavnici vlasti tvrdili su suprotno, tako da je javnost uveravana da su zakoni usklađeni sa evropskim pravilima. Opozicija je odlučila da napusti predsedavajuća mesta u parlamentarnim odborima, čime se ušlo u novu političku krizu.

Predsednik države Jakov Milatović je snažno protiv tih zakona i nije ih potpisao, već ih je vratio na ponovno odlučivanje.

Vladajuća većina ne odustaje, jer daju mnogo veća ovlašćenja unutar same policije kada je reč o postupcima protiv policajaca, ali i merama tajnog nadzora, tako da je izvesno da će oni biti ponovo usvojeni, nakon čega predsednik, po Ustavu, mora da ih potpiše.

Osim usvajanja spornih zakona, nema ni presuda u slučajevima korupcije i organizovanog kriminala a jasno je da Brisel traži da ti postupci budu sprovedeni do kraja.

Brojni postupci su pokrenuti, na presude se čeka godinama, mnogi bivši funkioneri su u pritvoru među kojima i nekadašnji glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić.

Prvostepena presuda doneta je samo u slučaju bivše moćne čelnice crnogorskog pravosuđa Vesne Medenice koja je osuđena na deset godina zatvora i njenog sina Miloša, koji je međutim u bekstvu a nadležni odgovornost za to prebacuju na policiju ili sudstvo.