Čovečanstvo u ratu više od 2000 godina – kada je dosta?

Svako dete koje se trenutno rodi je rođeno na planeti koja je u ratu više od dva veka

Nije bilo dana u zabeleženoj istoriji kada je cela planeta doživela potpuni mir u poslednjih 2000 godina. Čak i tokom perioda relativnog mira, kao što je Pak Romana (Rimski mir) koji je trajao otprilike od 27. Pre nove do 180. godine nove ere, sukobi i ratovi su se i dalje dešavali u raznim regionima.

Koncept mira u svetu ostaje idealistički, iako postoje dani posvećeni promovisanju mira, kao što je Međunarodni dan mira koji se obeležava 21. septembra svake godine, više se radi o negovanju mira nego o obeležavanju stvarnog dana mira u svetu.

Trenutno je oko 50 ratova i oružanih sukoba u toku širom sveta. Ovi sukobi variraju po obimu i intenzitetu, pri čemu neki izazivaju desetine hiljada smrtnih slučajeva godišnje, dok drugi rezultiraju manjim brojem žrtava.

Stradanja ljudi

U poslednjih 100 godina, procenjuje se da je preko 100 miliona ljudi ubijeno u ratovima i sukobima. Ovo uključuje i vojna lica i civile koji su izgubili živote usled direktne borbe, ratnih bolesti, gladi i genocida. Procenjuje se da su milioni dece ubijeni u ratovima i sukobima. Tačan broj je teško odrediti zbog različite prirode sukoba i nedostatka sveobuhvatnih podataka. Međutim, organizacije poput UNICEF-a i Ujedinjenih nacija dokumentovale su značajan broj dečjih žrtava u velikim sukobima širom sveta. Dnevno nastrada od 100 do 150 osoba na svetu u civilnim i vojnim sukobima.

Pogledajte snimak koji smo napravili na interaktivnoj mapi ratova kroz istoriju čovečanstva. Mapu možete da nađete i sami na sledećem linku. Ona prikazuje koliko su se ljudi sukobljavali tokom poslednjih 2000 godina. Snimak traje 2 minuta. Pri dnu je brojač koji prikazuje sukobe u određenom periodu.

Naoružavanje

U poslednje tri godine svetska proizvodnja oružja je zabeležila značajnu aktivnost. Prema Stokholmskom međunarodnom institutu za istraživanje mira (SIPRI), obim međunarodnog transfera oružja bio je značajan, a najveći izvoznici su Sjedinjene Države, Francuska, Rusija, Kina i Nemačka. Samo Sjedinjene Države izvoze 41,7% globalnog izvoza oružja između 2019. i 2023. godine.Zemlja koja je poslednjih godina nabavljala najviše oružja je Indija. Indija je najveći uvoznik oružja na svetu, sa značajnim uvozom oružja iz zemalja poput Sjedinjenih Država, Rusije i Francuske.

Izvršni direktor organizacije „Naučnici za globalnu odgovornost“ (Scientists for Global Responsibility – UK ) doktor Stjuart Parkinson jedini je napravio studiju o uticaju rata na klimatske promene. kako je izjavio niko nije uradio nijedan intervju sa njim, osim novinara našeg portala. Postoji i još jedna zanimljiva stvar, a to je da apsolutno nema podataka koliko vojna industrija i ratovi utiču na zagađenje životne sredine- UN ima striktna pravila da se ne otkriva podatak o vojnoj industriji.

Srbija – naoružanje i ljudske žrtve

Srbija ima relativno snažnu odbrambenu industriju i aktivno je uključena u uvoz i izvoz oružja. Poslednjih godina, uvoz oružja Srbije je procenjen na oko 335 miliona dolara do 2022. Zemlja uvozi raznovrsnu vojnu opremu, uključujući avione, oklopna vozila, artiljeriju, radarske sisteme, projektile i brodove namenjene za vojnu upotrebu.

U Prvom svetskom ratu, koji se vodio od 1914. do 1918. godine, Srbija je imala značajne vojne gubitke. Prema nekim izvorima, poginulo je oko 45,861 vojnika, a umrlo je od rana i bolesti 68,458 vojnika. Ukupni vojni gubici do dolaska na Krf iznosili su 559,522 vojnika.

Drugi svetski rat broji mnogo žrtava. Procene broja poginulih u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata variraju, ali većina izvora se slaže da je oko 1,014,000 do 1,027,000 poginulih.

Ratovi na teritoriji bivše Jugoslavije: Ratovi koji su se dogodili od 1991. do 2001. godine rezultirali su sa oko 130,000 do 140,000 poginulih.

Ove brojke uključuju i vojnike i civile koji su izgubili živote tokom ovih sukoba. Ratovi su takođe doveli do značajnog raseljavanja i ekonomskih šteta u regionu.

Koliko je uništeno?

Materialne štete koje su nastale zbog ratova na teritoriji bivše Jugoslavije su ogromne. Prema nekim procenama, ukupna šteta iznosi oko 200 milijardi dolara. Ova šteta obuhvata uništene objekte, infrastrukturu, domove i ostale imovine, kao i ekonomsku štetu koja je nastala zbog ratnih sukoba.

Materijalna šteta koja je nastala zbog NATO bombardovanja Jugoslavije tokom 1999. godine je procenjena na oko 100 milijardi dolara. Ova šteta obuhvata uništene objekte infrastrukture, privrednih objekata, bolnica, mostova, pruga, skladišta energenata i mnogih drugih civilnih i vojnih ciljeva.

Moć upravljanja čovečanstvom

Manipulacije za izazivanje ratova mogu biti vrlo složene i uključivati različite taktike. Evo nekoliko najčešćih metoda:

1. 1. Propaganda: Upotreba medija i druge komunikacije za širenje lažnih ili izobličenih informacija kako bi se stvorila negativna slika protiv neprijatelja i mobilisala podršku za rat.
   2. Eksternalizacija krivice: Pokušaj da se krivica za sukob prenese na druge strane, paravojne formacije ili međunarodne sile.
   3. Ekonomski pritisak: Povećanje ekonomskih sankcija ili ograničavanje pristupa resursima kako bi se destabilizirala država i omogućeno povećanje tenzija.
   4. Politička destabilizacija: Podržavanje političkih frakcija ili grupa koje mogu destabilizirati državu iz unutra, što može dovesti do sukoba.
   5. Psihološko ratovanje: Upotreba psiholoških taktika kao što su prijetnje, zastrašivanje i demoralizacija neprijatelja.
   6. Manipulacija istorijskim sećanjem: Prikazivanje događaja na način koji podstiče nacionalističke ili agresivne stavove.
   7. Podsticanje nacionalizma: Mobilizacija narodne podrške kroz nacionalističke poruke i identitet.
   8. Savetovanje i podrška teroristima: Direktna ili indirektna podrška terorističkim grupama koje mogu izazvati sukob.
   9. Izazivanje tenzija: Stvaranje situacija koje mogu dovesti do eskalacije sukoba, kao što su granice ili resursi.
   10. Korupcija

Kako do mira?

Postizanje globalnog mira je složen i dugotrajan proces koji zahteva kolektivne napore na različitim nivoima društva. Evo nekoliko ključnih elemenata koji su potrebni za stvaranje i održavanje mira:

1. 1. Obrazovanje: Promocija obrazovanja koje podstiče razumevanje, toleranciju i mirnu koegzistenciju. Obrazovanje može pomoći ljudima da razumeju i cene različitost, što je ključno za mirne odnose.
   2. Ekonomska pravda: Smanjenje siromaštva i nejednakosti može smanjiti socijalne tenzije i sukobe. Pravedna raspodela resursa i pristup osnovnim uslugama poput zdravstvene zaštite, obrazovanja i stanovanja su ključni za stabilnost.
   3. Ljudska prava: Poštovanje i zaštita ljudskih prava, uključujući slobodu govora, veroispovesti, okupljanja i jednakost pred zakonom. Države koje poštuju ljudska prava imaju manju verovatnoću sukoba.
   4. Dijalog i pregovaranje: Promocija dijaloga i pregovaranja kao sredstava za rešavanje sukoba. Diplomatski pristupi i mirno rešavanje sporova mogu sprečiti eskalaciju nasilja.
   5. Vladavina prava: Obezbeđivanje vladavine prava i pravednih pravosudnih sistema. Ljudi moraju imati poverenje u pravni sistem kako bi verovali da će njihova prava biti zaštićena.
   6. Međunarodna saradnja: Jačanje međunarodne saradnje i institucija koje promovišu mir i sigurnost.
   7. Održivi razvoj: Održivi razvoj i zaštita životne sredine mogu smanjiti tenzije oko resursa kao što su voda, hrana i energija. Održivost je ključna za dugoročnu stabilnost.
   8. Promocija kulture mira: Podsticanje kulture mira kroz umetnost, medije i civilno društvo. Kultura mira može pomoći u oblikovanju stavova i vrednosti koje podržavaju nenasilje i međusobno poštovanje.

Mnoge države sveta, ne bi izdržale posledice stradanja i to upravo zbog „bele kuge“ koja vlada svetom. Nizak prirodni priraštaj stanovništva, je ozbiljan problem i u Srbiji. Prema nekim izvorima, Srbija ima jedan od najnižih nataliteta u Evropi. Stopa prirodnog rasta je procenjena na oko 1,48 rođenja na 1.000 stanovnika. Ovo je znatno ispod potrebnih 2,1 rođenja na 1.000 stanovnika za održavanje stabilnog stanovništva.

Bela kuga je uzrokovana različitim faktorima, uključujući loš životni standard, ekonomsku nejednakost, emigraciju, visoku stopu abortusa i promene u društvenim vrednostima. Zvuči poznato?