Obično se javlja u ranom odraslom dobu i može se razviti u hronični poremećaj iako periodi „normalnog“ raspoloženja mogu potrajati i mesecima.
Ciklotimija predstavlja nestabilnost raspoloženja koje traje jedan duži vremenski period i uključuje brojne periode blage depresije i blage hipomanije.
Uzrok nastanka
Kako navodi za Stetoskop dečiji psihijatar, dr Tijana Antin Pavlović, ciklotimija je najčešće nasledna ali i uslovi sredine mogu imati veliki uticaj. Simptomi nisu izazvani psihološkim ili medicinskim problemima već usled klinički značajnog stresa ili nemogućnosti socijalnog funkcionisanja.
Klinička slika
Stanje je slično bipolarnom poremećaju samo što simptomi nisu tako izraženi (uglavnom manične, depresivne i mešane manično-depresivne epizode). Promene raspoloženja nisu povezane sa spoljašnjim (životnim) događajima.
Ciklotimija se nekada razvija u bipolarni poremećaj kod koga je intenzitet raspoloženja koja se javljaju, mnogo jači.
„Ciklotimični poremećaj je hronična fluktuacija raspoloženja koja traje duže od dve godine (jedna godina kod dece i adolescenata) i uključuje brojne depresivne simptome i hipomanične epizode“, ističe ona.
S obzirom da periodi sa depresivnim i periodi sa hipomaničnim simptomima nisu tako intenzivni i onesposobljavajući kao kod bipolarnog poremećaja, ljudi koji imaju ciklotimiju često ne prepoznaju da imaju problem i ne potraže pomoć.
Takođe, ciklotimija je često nedijagnostikovana ili je pogrešno dijagnostikovana jer se mnogi simptomi ciklotimije preklapaju sa drugim poremećajima mentalnog zdravlja.
Simptomi hipomanije:
Povećana energija i manja potreba za snom,
Povećanje seksualnih aktivnosti, socijalnih, aktivnosti na poslu ili u školi,
Nivo samopoštovanja je viši od normalnog („naduvano” samopoštovanje ili grandioznost),
Ubrzan govor i ubrzane misli,
Osećaj nemira – osoba je stalno u pokretu, „ne drži je mesto“,
Razdražljivost,
Distraktibilnost (osobi sve lako ometa pažnju), nemogućnost koncentracije,
Učestvovanje u rizičnim aktivnostima ili aktivnostima kojima nedostaje dobro rasuđivanje, kao što su prekomerno trošenje novca, nepromišljeni seksualni odnosi ili impulsivne poslovne odluke.
Simptomi depresije:
Upornu tugu,
Umor ili bezvoljnost,
Prekomernu pospanost (hipersomnija) ili obrnuto, nemogućnost spavanja (insomnija),
Gubitak apetita i gubitak težine, ili prejedanje i povećanje telesne težine,
Gubitak samopoštovanja,
Osećaj bezvrednosti, beznađa i/ili krivice,
Poteškoće sa koncentracijom, pamćenjem ili donošenjem odluka,
Povlačenje od prijatelja,
Povlačenje iz aktivnosti u kojima je osoba nekada uživala i gubitak interesovanja za njih,
Misli o smrti ili samoubistvu.
Dijagnoza
Dijagnozu ciklotimije je teško postaviti bez dugotrajnijeg posmatranja. Dijagnozu postavljaju psihijatri na osnovu anamnestičkih podataka i heteroanamnestičkih podataka, često uz pomoć kliničkih psihologa koji obavljaju psihološko testiranje.
Pri dijagnostikovanju ovog poremećaja, važno je isključiti mogućnost da su simptomi posledica korišćenja određenih supstanci, kao što su droge ili lekovi, ili posledica somatskih bolesti. Osobe sa ciklotimijom obično ne završe kod lekara jer sami simptomi nisu previse izraženi.
Lečenje
Lečenje podrazumeva kombinaciju psihoterapije i farmakoterapije. S obzirom da je u pitanju hronični poremećaj, lečenje takođe mora biti kontinuirano i ima za cilj ne samo lečenje simptoma kada se pojave, već i preveniranje ponovnog javljanja simptoma.
Uz adekvatan tretman, većina ljudi sa ovim poremećajem može postići značajnu stabilizaciju raspoloženja i povezanih simptoma i mogu sasvim dobro fukcionisati. Od farmakoterapije se preporučuju male doze neuroleptika ( antipsihotika ) koji otklanjaju simptome i uvode osobu u fazu eutimije odnosno u stanje bez jakih oscilacija.
Šta vi mislite?
Još nema komentara. Budite prvi koji će otvoriti diskusiju.