CEVES o budžetu: Ključne investicije tajna, Ekspo i NIS netransparentni

 Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) ocenio je danas da budžet Srbije za 2026. godinu nije u potpunosti transparentan jer ključne stvari nisu objašnjene, poput situacije sa Naftnom industrijom Srbije (NIS) i specijalizovanom izložbom „Ekspo“.

„Ministarstvo finansija je povećalo transparentnost budžeta u poslednje dve godine, međutim ključne stvari nisu izdvojene ili se ne pojavljuju. Na primer, planovi za NIS, koji su morali da budu opisani. Isto tako celo pitanje Ekspa nije objedinjeno, ali je objavljen spisak svih projekata čija realizacija je planirana u iznosu više od 20 miliona evra“, rekla je predsednica Upravnog odbora CEVES-a Kori Udovički.

Planirano je, kako je istakla, da se vrednost tih projekata „prebaci“, jer se u narednu godinu prebacuje i 19 projekata koji kasne, a među kojima je projekat za zgradu Ekspo, Nacionalni stadion, saobraćajnice do Surčina i drugo.

„Troškovi su prebačeni ne samo u 2026. već i u 2027. godinu, a za 2027. prebačeno je skoro 300 miliona troškova“, rekla je Udovički.

Predstavljajući analizu budžeta za iduću godinu Udovički je rekla da su ključne investicije, koju su najvećim delom finansirane na osnovu bilateralnih ugovora, tajna, dok je reformska agenda zahtevala da svi ugovori o sprovođenju projekata budu objavljeni do juna 2025. na sajtu svakog ministarstva.

„To je zapravo trebalo da bude do kraja decembra 2024. godine, kao i da se nadalje objave i sve nabavke i kako su sprovedene. To nije ispunjeno. Drugi problem je programsko trošenje, odnosno programski budžet koji to nije već je linijski budžet“, rekla je ona.

Ukazala je da kasni realizacija kapitalnih investicija.

„Pitanje je ako se planira da se Ekspo zaista realizuje na vreme, do sredine 2027. godine, da li će i koliko to biti još zbrzano. Imamo analize Svetske banke koje pokazuju da je efikasnost naših investicija vrlo niska“, rekla je Udovički.

Ocenila je da moraju da postoje programi, da se ulaže u znanje, dodajući da umesto toga u Srbiji postoje subvencije, odnosno presipanje od jednih ka drugima, koje mogu ponekad podići produktivnost, ali često se dolazi do negativnih rezultata.

„Umesto planiranja i podizanja produktivnosti imamo zatvoren proces pripreme i usvajanja nečega poput razvojne strategije, ali ako postoji nešto što bi bila razvojna strategija naša vlada se na to poziva kroz ‘Skok u budućnost’, a to nije dokument. Mi smo dobili potvrdu da to ne postoji kao vladin dokument i za taj ‘Skok u budućnost’ ne znamo kako je donet, ali možemo da pretpostavimo“, navela je ona.

Predstavnik CEVES-a Vojislav Stojanović kazao je da je 2024. ukupno potrošeno 68 miliona evra budžetskih rezervi, odnosno 0,08 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a za više od pola tih sredstava ne postoji klasifikacija budžetskog programa.

„Oko 22 odsto išlo je na podršku rada Vlade Srbije, a 12 odsto na realizaciju infrastrukturnih programa. Oko 72 odsto upotrebio je Generalni sekretarijat Vlade, što opet pokazuje netransparentnost i centralizaciju. Takođe, po 12 odsto i 5,7 odsto upotrebili su Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede“, kazao je on.

Stojanović je istakao da se netransparentnost vidi i u nameni budžetskih rezervi, jer za većinu ne postoje podaci, odnosno potrošeno je 36 miliona evra, a devet miliona evra iz rezervi otišlo je u sportske saveze.

Predstavnik CEVES-a Lazar Ivanović je istakao da najviše sredstava u budžetu odlazi na vojsku, na bezbednost, na policiju, a ne na ono što čini jednu „pametnu“ državu, odnosno u ljude i institucije.

Dodao je da se sve više ulaže u infrastrukturu, što je načelno pozitivno, ali da mora da se vidi koja je to infrastruktura.