Cene mlaznog goriva rastu što bi letos moglo da poskupi putovanje avionom

Cene mlaznog goriva rastu kako rat na Bliskom istoku remeti snabdevanje sveta naftom, vršeći pritisak na avio-kompanije dok se približava letnja sezona velikih putovanja.

Stručnjaci kažu da nije pitanje da li će avio-karte poskupeti, već kada, za koliko i koliko će to trajati. Uticaj se može najviše osetiti na međunarodnim rutama na duge relacije, na kojima avioni troše znatno više goriva.

Neke avio-kompanije van SAD najavile su povećanje cena ili doplate za gorivo u nastojanju da nadoknade rastuće troškove. U SAD, izvršni direktor kompanije United Airlines, Skot Kirbi, nedavno je upozorio da će poskupljenje avio karata „verovatno početi brzo“ jer se rastući troškovi goriva utiču na prevoz.

Rat ograničava izvoz nafte i podstiče velike proizvođače poput Kuvajta, Saudijske Arabije i Iraka da smanje proizvodnju jer su sve veće prepreke za izvoz.

Iran je napao trgovačke brodove širom Persijskog zaliva i ciljao naftnu infrastrukturu u arapskim zemljama Zaliva nakon američkih i izraelskih napada. Napadi su efikasno zaustavili saobraćaj kroz Ormuski moreuz, uski prolaz kroz koji se prevozi oko jedne petine svetske nafte.

Nestabilne cene sirove nafte, koje su izazvale nagli rast maloprodajnih cena benzina, imale su isti efekat na cenu mlaznog goriva. Prosečna cena u SAD dostigla je 3,99 dolara po galonu (3,8 litara) u petak, u odnosu na 2,50 dolara dan pre početka rata pre dve nedelje, prema indeksu američkog mlaznog goriva Argus. Indeks prati prosečnu cenu koju avio-kompanije plaćaju za mlazno gorivo na glavnim američkim aerodromima.

Podaci Biroa za statistiku transporta Ministarstva saobraćaja SAD pokazuju da su američke avio-kompanije plaćale oko 2,36 dolara po galonu goriva u januaru, što su najnoviji dostupni podaci.

Neke avio-kompanije su delimično zaštićene od iznenadnih skokova cena putem „hedžinga goriva“, strategije koja im omogućava da fiksiraju cene goriva mesecima ili čak godinama unapred. Ali ne osiguravaju se tako sve avio-kompanije, a one koje to čine obično su zaštićene samo za deo svojih potreba za gorivom, što znači da dugotrajni skokovi cena mogu dovesti do toga da više prevoznika poveća cene.

„Niko se više ne osigurava, a čak i ako to radite, osiguravanje razlike između cena je zaista teško“, rekao je Kirbi na skupu na Harvardu prošle nedelje. 

Još jedan faktor za avio-kompanije: Zatvaranje vazdušnog prostora zahtevalo je preusmeravanje letova oko delova Bliskog istoka, što može značiti duže rute, dodatnu potrošnju goriva i veće operativne troškove.

Putnici mogu osetiti uticaj na nekoliko načina.

Avio-kompanije mogu dodati ili povećati doplate za gorivo, dodatnu naknadu uobičajenu među prevoznicima van SAD koja se dodaje pored osnovne cene karte.

Međutim, veliki američki prevoznici ne naplaćuju posebnu doplatu za gorivo. Umesto toga, oni uračunavaju troškove goriva u ukupnu cenu karte, što znači da će svako povećanje verovatnije biti prikazano kao viša osnovna cena za putnike, prema rečima Tajlera Hosforda, direktora bezbednosti u globalnoj firmi za upravljanje rizicima International SOS.

Avio-kompanije takođe mogu prilagoditi ono što naplaćuju za premijum dodatke – bolja sedišta, sedišta sa dodatnim prostorom za noge, predati prtljag ili prioritetno ukrcavanje – kao još jedan način da nadoknade veće operativne troškove. Za potrošače to znači da čak i ako osnovna cena ne poraste odmah, ukupni troškovi putovanja bi i dalje mogli da se povećaju kada uračunaju te dodatne naknade.

Ako više cene goriva potraju, avio-kompanije takođe mogu da prilagode rasporede ili smanje određene rute, rekao je Kristofer Anderson, profesor na poslovnoj školi Univerziteta Kornel čije istraživanje obuhvata upravljanje operacijama i informacijama u ugostiteljstvu i avio-industriji.

Teško je tačno predvideti koliko bi cene karata mogle da porastu kao rezultat skuplje nafte i goriva. Analitičari kažu da uticaj viših troškova mlaznog goriva može da varira u zavisnosti od rute, avio-kompanije i potražnje za putovanjima.

Gorivo obično čini 20% do 25% operativnih troškova avio-kompanije, što ga čini drugim najvećim troškom posle rada, po rečima Roba Britona, vanrednog profesora marketinga na Univerzitetu Džordžtaun i penzionisanog rukovodioca kompanije Ameriken erlajns. Nagli porast cena goriva stoga može imati veliki uticaj na budžete avio-kompanija.

Do sada, većina povećanja cena i doplata za gorivo dolazi od avio-kompanija sa sedištem u Azijsko-pacifičkom regionu, ali stručnjaci očekuju da će još avio-kompanija – posebno onih bez „hedžinga goriva“ – slediti taj primer ako ostanu visoke cene mlaznog goriva.

Hongkonški prevoznik Kataj Pacifik saopštio je da će povećati svoju doplatu za gorivo počev od srede.

„Cena mlaznog goriva se približno udvostručila od početka marta usred najnovijih dešavanja na Bliskom istoku“, saopštila je ta avio-kompanija u četvrtak.

Druge avio-kompanije sa povećanjem cena ili novim doplatama uključuju:

–  Er Frans-KLM je saopštio da bi povratne ekonomske karte na letovima na dugim relacijama mogle da porastu za oko 50 evra (oko 57 dolara).

– Er Indija je u četvrtak uvela doplatu za gorivo na određenim rutama. Od 18. marta, kaže prevoznik, doplata će se povećati do 50 dolara za sve karte za Evropu, Severnu Ameriku i Australiju.

– Hong Kong Erlajns je povećao doplate za gorivo na nekoliko ruta od četvrtka.

– FlajSafer u Južnoj Africi je najavio privremenu doplatu za gorivo

Stručnjaci kažu da putnici koji planiraju letnja putovanja mogu ograničiti uticaj povećanja cena avio karata tako što će rezervisati ranije, umesto da čekaju ponude u poslednjem trenutku.

Brže osiguravanje cena karata — posebno uz fleksibilne opcije rezervacije koje omogućavaju promene — može pomoći u obezbeđivanju nižih cena pre nego što ih avio-kompanije dodatno prilagode.

Hosford, direktor bezbednosti u Internašonal SOS-u, predlaže putnicima da ostanu fleksibilni sa datumima putovanja, provere cene na obližnjim aerodromima i prate cene. On ukazuje da ne treba čekati „savršenu ponudu“, već što pre uzeti najpovoljniju.