Bošković je rekao da takav postupak Skupštinu pretvara u telo koje samo potvrđuje odluke, a ne kontroliše ih. Naveo je da razmena tajnih podataka već može da teče ili je već u toku, kao i da su razgovori o konkretnim nabavkama mogli da počnu pre nego što je Odbor dobio bilo kakve informacije. On je ukazao da u obrazloženju sporazuma piše da je potreban za nabavke iz Izraela, ali da Odbor nije dobio odgovor koji sistemi su predmet mogućih nabavki, u kom finansijskom obimu, ko je vodio pregovore i po kom kriterijumu, niti da li je postojala konkurencija.
Po njegovim rečima, Odbor odlučuje o pravnom okviru bez uvida u sadržaj na koji se taj okvir odnosi. Bošković je rekao i da sporazumi tog tipa mogu da otvore vrata naprednoj tehnologiji, ali i dugoročnim obavezama. Kao moguće posledice naveo je vezanost za dobavljača kada je reč o softveru, nadogradnji, održavanju i logistici, uz pitanje šta Srbija iz saradnje dobija kao trajnu vojno-operativnu sposobnost, a šta ostaje trajna zavisnost.
Zatražio je da Odboru budu dostavljeni lista planiranih i potencijalnih nabavki iz Izraela sa finansijskim procenama, podaci o tome da li su pregovori o konkretnim ugovorima već u toku i kada, analiza koristi za domaću odbrambenu industriju, obrazloženje za privremenu primenu i razlog hitnosti, kao i procena dugoročne tehnološke i operativne zavisnosti i plan njenog smanjenja. Bošković je zaključio da bez tih odgovora glasanje ne bi bilo čin kontrole, već legitimisanje postupaka koji unapred isključuju kontrolu, uz poruku da će građani Srbije to platiti, a da ne znaju šta plaćaju.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.