Boka je za mene posebno mesto. Tamo se uvek osećam kao da sam kod kuće i kao da baš tu pripadam. Spoj visokih planina, stare arhitekture i mora koje sija na suncu u meni budi mir, ali i neki bučan osećaj slobode. Sve deluje usporeno i nežno, ali sa druge strane vrlo živo i uzbudljivo. Upustite se u kratak vodič, kako da osetite Boku, na najbolji mogući način.
Prva stanica na vašem putovanju kroz Boku moglo bi da bude neko manje, tiho mesto poput Stoliva. Ono što ćete odmah osetiti jeste mir. I verujem da ćete, kao i ja, vrlo brzo pomisliti da ste stvoreni za život u jednom ovakvom kutku. Vreme ovde definitivno teče sporije, nema buke, a atmosfera je kao da svi ljudi oko vas čitaju novine, piju kafu i razgovaraju sa sobom u tišini. Plaže su male, često prazne, i vrlo je moguće da ćete jednu imati samo za sebe i svoje prijatelje. I upravo tada se javlja onaj divan osećaj slobode, bez kog odmor nikada nije potpun.
Sledeće stajalište je Perast. Ne znam tačno zašto, ali ovo malo bokeljsko mesto u meni budi neku blagu nostalgiju, kao da ga već dugo poznajem. Sigurno se sećate one čuvene scene iz Lajanja na zvezde – meni svaki put odjekne u glavi dok mu se približavam. Kada stignete, obavezno se popnite na kulu crkve Svetog Nikole, pogled sa nje oduzima dah. Cela Boka vam se prostire pred očima, kao razglednica koja diše. Perast izgleda kao da je pobegao iz nekog starog italijanskog filma: miran, filmski lep i pun senki koje mame da ih pratite. Posvetite mu ceo dan, izgubite se u uskim ulicama, zavirite iza svakog ćoška i uživajte u prizorima kojima ćete sigurno poželeti opet da se vratite.
Nakon što napunite baterije u nekom mirnijem mestu, pripremite se za Kotor, mesto koje će vas potpuno zaokupiti. Trebaće vam dobra energija i udobne cipele, jer se ovaj grad najbolje doživljava u pokretu. Najlepše je da krenete ujutru, dok se sunce tek spušta niz tvrđavu, a grad polako budi. Ako imate sreće da ga posetite u vreme karnevala – još bolje. Tada Kotor zaista pokazuje svoje posebno lice.
Karneval u Kotoru ima dugu i zanimljivu tradiciju. Potiče još iz vremena kada se obeležavalo stupanje u post – carne vale, što doslovno znači „zbogom mesu“. Grad tada oživi kroz povorke, maske, muziku i na kraju spaljivanje lutke koja simbolično predstavlja osobu (najčešće političara) koja je krivac za sve što ih je mučilo te godine. I sve to s dozom humora i ironije, baš onako kako Boka jedino zna.
Ako usput sretnete nekog lokalca, a velika je verovatnoća da hoćete, obavezno ga pitajte za njihov specifičan govor. Kažu da je to neka vrsta jezika koji miriše na italijanski, a zvuči kao da je satkan od melodije, stila i duge pomorske istorije. Ljudi iz Boke imaju poseban način govora, i još posebniji način da iskažu ljubav prema svom kraju. A dok budete slušali, vrlo je moguće da se i vi zaljubite. I da, obavezno probajte lava kolač u Astoriji, nećete se razočarati.
Sledeći pin na vašoj mapi mora trebalo bi da budu Rose – malo mesto koje postoji još od antičkih vremena. Smeštene su na samom ulazu u Bokokotorski zaliv, preko puta Herceg Novog, i do njih se najčešće dolazi brodićem, što je samo po sebi mali ritual tišine i pogleda. Scene iz „Ranjenog orla“ snimane su upravo ovde, i nije bez razloga što je Anđelka baš Rose izabrala kada joj je život bio na prekretnici. Ovaj tihi kutak podseća na lepotu življenja i nežno vas gura da se ponovo zavolite. Kamene kuće, more koje šušti uz pontu, mirisi borova i svežina vetra vraćaju vas sebi. Da li je do vazduha, mora ili ljudi – ne znam, ali znam da deluje.
A kad ste već tamo, svratite u konobu Aragosta. Mesto je bez pretenzija, baš kako treba – riba i morski plodovi su sveži, pripremljeni jednostavno, ali sa onim autentičnim ukusom. Naručite šta vam zamiriše i pustite da vas pogled na more i tanjir pred vama podsete koliko male stvari umeju da upotpune trenutak.
Sa Rosa, uveče produžite ka Herceg Novom – dovoljno ste se odmarali, vreme je za izlazak. Vaša sledeća stanica je Pivnica, kultno mesto koje ćete čuti i pre nego što ga ugledate. Gomila ljudi razbaškarenih na zidiću pored kafića, smeh, hedonizam u vazduhu i uvek dobar DJ. Nema pravila ni previše šminke, samo dobra energija i onaj poznati osećaj da noć tek počinje, a sve što vam treba je već tu.
A iz Pivnice, kad vam se učini da je noć već rekla sve, skrenite u Tondo. Verovatno vam to ime ne znači ništa, ali budite mirni: ono što se ne gura na bilborde, uvek je upravo ono što vredi. Tondo je skriveni dragulj lokalnog noćnog života, mesto gde DJ pušta house koji vam se uvlači pod kožu, a ljudi su opušteni kao da im niko nikad nije rekao da postoji dres kod. Niko se ne pretvara, niti folira sve deluje slučajno, a zapravo je savršeno uklopljeno. Kao da ste upali na privatnu žurku na kojoj se svi već odavno znate.
Sledećeg jutra, Ilijada vas čeka sa doručkom, kafom i osećajem spokoja. Jer, budimo iskreni – svaki dobar izlazak ostavlja trag, a za mene, ništa ne leči bolje od jutra provedenog uz espreso, dobru hranu i pogled na more. U tom trenutku, dok sedite u hladu, pokušavajući da saberete utiske i misli, shvatite da čak i mamurluk u Boki ima stil. I možda vam se učini da ste, poput neke lokalne verzije Keri Bredšo, samo što umesto kolumne pišete beleške u glavi – o ljubavi, o letu i o tome kako kafa nikad nije bila bolja.
I taman kad pomislite da ste sve videli, Boka vas uhvati nespremne, nekim mirisom, tihim kadrom iza ugla i pogledom koji nećete moći da objasnite. U jednom trenutku, više ne pratite plan puta, nego ritam mesta koje ste tek sad počeli da osećate. Shvatite da nije do savršene slike, već do toga kako vam je tu – među ljudima, senkama, i sobom. Shvatićete da Boka Kotorska ne traži da je osvojite. Dovoljno je da joj se prepustite. I jednom kad to uradite, uvek će vam se vraćati – makar kroz misli, miris mora u septembru i onu jednu posebnu pesmu.
Šta vi mislite?
Još nema komentara. Budite prvi koji će otvoriti diskusiju.