U Srbiji je u proteklih desetak dana nekoliko firmi iz IT sektora ugasilo poslovanje, pa je bez posla ostalo oko 500 radnika, a postoji bojazan da taj broj poraste, ocenili su danas predstavnici IT zajednice za portal Biznis.rs.
Italijanska firma Lottomatica je, kako se navodi, pokrenula taj talas zatvaranja, jer je sredinom marta prestao da radi ceo ogranak u Srbiji, a otkaz je u jednom danu dobilo 348 zaposlenih. Usledila su otpuštanja i u kompaniji Block i gašenje kancelarije Zendeska u Beogradu, u kojoj je radilo 60 ljudi.
Po najavama zaposlenih, poslovanje završava i Playstudios.
Razlozi za zatvaranje i otpuštanje radnika su u okvirima optimizacije poslovanja, veće upotrebe veštačke tehnologije, smanjenja i ukidanja podsticaja za tu industriju, ali i rasta cena radne snage.
Direktor Vojvođanskog ICT klastera Milan Šolaja rekao je da je, prema dostupnim podacima, bez posla ostalo 348 zaposlenih kompanije Lottomatica/PWO, a da je Zendesk (bivši novosadski Tymeshift) otpustio oko 60 radnika, dok za Playstudios broj još nije zvanično potvrđen, a procenjuje se na nekoliko desetina.
„Firma Block je globalna priča, 4.000 otpuštenih od više od 10.000 zaposlenih, od toga srpski broj nije poznat. Ukupno, grubo rečeno između 450 i 550 radnih mesta u desetak dana“, rekao je Šolaja.
Naveo je da je svaka od tih firmi imala svoju logiku, pa je Lottomatica klasično post-akviziciono čišćenje, odnosno, kako je rekao, kupili su SKS365 za 639 miliona evra, beogradski tim je dve godine radio migraciju platforme i raspušten je čim je posao završen.
Dodao je da je Zendesk 2023. kupio novosadski Tymeshift, a sada zatvara tu kancelariju usled kombinacije akvizicionog ciklusa i pritiska automatizacije u sektoru korisničke podrške.
„Block je strukturna priča – dobri finansijski rezultati, rast prihoda 24 odsto godišnje, ali svejedno otpuštaju 40 odsto kadra i javno kažu da AI menja način vođenja kompanije. Tržište je odgovorilo skokom akcija od 24 odsto, što je možda najporazniji podatak, jer efikasnost koja se postiže racionalizacijom kadrova postaje vrednovana strategija“, rekao je on.
Šolaja je istakao da je veštačka inteligencija (AI) realan pritisak, a ne izgovor, te da su korisnička podrška, QA, migracije podataka i slični poslovi uveliko podložni automatizaciji i da se taj efekat ubrzava.
„Cenim da u celom IT sektoru novonastanjenih može biti oko dva odsto, što je negde oko 1.400 do 1.600 ljudi. Nijedna od ovih kompanija nije otišla zbog ukidanja podsticaja. Ono što je ukidanje izazvalo jeste reputacioni, a ne materijalni udar – poruka da je poslovno okruženje nepredvidivo. Trajanje ovih subvencija je obećano do 2029. a sada ukinuto bez ikakve najave, plus neisplaćeni dug po istom osnovu za 2023–2024 koji se meri u milionima evra. Sve to šalje jasnu poruku kompanijama“, kazao je Šolaja.
Istakao je da su podsticaji IT sektoru – alati koji se ciljano prave i treba da budu deo šire strategije, da li za privlačenje investicija, za uključivanje domaćih resursa ili nešto drugo, te dodao da ciljevi i strategije mogu biti brojni i raznorodni.
„Kod nas imamo dva problema. Jedan je što ne postoji jedinstvena i dugoročna državna strategija koja se tiče IT sektora. Drugi, mnogo pogubniji, što smo izgubili strateški potencijal u IT sektoru time što je skoro 90 odsto IT kompanija u Srbiji u stranom vlasništvu. Strance ne zanima preterano strateški razvojni pristup. Zanima ih da njihov razvojni centar isporučuje rezultate i da košta što je moguće manje“, kazao je on.
Ocenio je da je u takvoj situaciji, potreban prelazak na novu politiku razvoja IT sektora, odnosno više podrške domaćim proizvodnim kompanijama, više ulaganja u AI veštine, više podrške za juniore i više podsticaja za firme koje ovde stvaraju dugoročnu vrednost.
„Ovo je ozbiljan strateški izazov, ali još uvek imamo potencijale koje bismo mogli da iskoristimo ako se dobro organizujemo. Naša šansa je da budemo zemlja koja kombinuje kvalitetne inženjere, dobro razvijenu digitalnu infrastrukturu, rastuću AI ekspertizu i više domaćih proizvoda i kompanija sa sopstvenom tržišnom pozicijom. Drugim rečima, manje zavisnosti od tuđih odluka, a više domaće tehnološke otpornosti“, rekao je on.
Šolaja je naveo da je budžetska logika retroaktivna, a da strateška mora biti proaktivna. Dodao je da je saradnja između IT zajednice i države trenutno loša, a ukidanje uredbe bez najave i neisplaćeni dugovi govore da IT industrija nije dovoljno visoko na prioritetnoj listi.
Direktor Srpske IT asocijacije Marko Vučetić kazao je da povlačenje tih nekoliko firmi nije iznenađenje i naveo je da su od prošle godine, kada su ukinuti podsticaji, upozoravali na to da će se kompanije preračunati da li da nastavljaju poslovanje u Srbiji.
Dodao je da postoji bojazan da to nije konačan spisak i da bi takvih firmi moglo da bude još, sudeći prema trenutnom raspoloženju u IT sektoru.
Podseća se da su podsticaji za novonastanjena lica uvedeni Uredbom Vlade Srbije sredinom 2022. godine sa idejom da se podstakne zapošljavanje visokoobrazovanih stranaca i povratnika za kojima na tržištu rada postoji potreba, uz pozamašne državne subvencije.
Uredba je predviđala da se poslodavcu odbije do 70 odsto obračunatog i uplaćenog poreza na zarade za jednu ili više zaposlenih novonastanjenih osoba. Isto tako, država je poslodavcu plaćala i 100 odsto obračunatih i uplaćenih doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.
Plan je bio da, kako se navodi, uredba važi do kraja 2029. godine, ali je iznenada ukinuta prošle godine uz obrazloženje da je povećan broj poslodavaca koji se prijavljuju za subvencije, kao i broj novonastanjenih, a to je „dovelo do nemogućnosti da se i za naredne godine planiraju budžetske obaveze u skladu sa dosadašnjom uredbom“.
Deo IT zajednice je takvu odluku kritikovao navodeći da će proizvesti negativne efekte, jer će pojedine kompanije sigurno razmatrati odlazak sa tržišta. Realna privreda je, kako se navodi, ocenjivala da je Uredba bila problematična, jer je stavljala u krajnje neravnopravan položaj domaću radnu snagu.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.