Suprotno političarima koji tvrde da, otkako su oni na vlasti, građani u njihovoj zemlji nikada nisu živeli bolje, stanovnici Zapadnog Balkana ocenjuju ekonomsku situaciju kao izrazito nestabilnu i strahuju da će biti još gora, piše mesečnik Biznis i finansije.
Srbija beleži najveći rast nezadovoljstva u 2025. i najradikalniju promenu raspoloženja za samo godinu dana u odnosu na sve druge zemlje u regionu.
Među stanovništvom Zapadnog Balkana, građani Srbije najmanje veruju državnim institucijama, najnegativniji su u procenama da se dobrobit društva podređuje stranim interesima i najviše strahuju od građanskog rata, pokazuje istraživanje „SecuriMeter 2025“ Saveta za regionalnu sradnju (RCC).
Balkanci najveći oslonac vide u porodici i prijateljima, a najmanje veruju političarima. Dok je pre pet godina trećina stanovnika Zapadnog Balkana smatrala da je stanje u njihovoj zemlji relativno zadovoljavajuće, sada je takvih manje od četvrtine.
Nezadovoljstvo ekonomskom i društvenom situacijom najizraženije je, kako je pokazalo istraživanje, u Bosni i Hercegovini i Srbiji.
RCC je sproveo istraživanje u Albaniji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji i na Kosovu, s ciljem da se utvrdi koliko građani procenjuju svoje zemlje kao stabilne na osnovu nekoliko ključnih i međusobno povezanih faktora: da li se oseća ekonomski napredak, kakvo je poverenje u institucije, koliko je raširena korupcija, kakva je lična bezbednost, koliko je društvo sposobno da se odupre negativnim spoljnim uticajima i da izbegne unutrašnje sukobe.
Ispitanike u celom regionu najviše brine ogromno povećanje svakodnevnih troškova života i rast inflacije. Nezadovoljni su visinom plata i penzija, smatraju da su poreska opterećenja u njihovim zemljama previsoka i sve više strahuju od gubitka radnog mesta zbog učestalog zatvaranja firmi i smanjenih šansi da se pronađe novi posao.
Primetno je da su se tokom poslednjih pet godina znatno pogoršale procene o perspektivama domaće privrede. Trenutno, preko 45 odsto žitelja u regionu smatra da „stvari idu u lošem pravcu“, manje od četvrtine veruje da će domaća ekonomija rasti, dok su ostali neopredeljeni.
Od zbirnih rezultata donekle odudaraju Albanija i Severna Makedonija, gde je 2025. optimizam blago porastao u odnosu na ranije godine.
Potpuno suprotan trend beleži se u Crnoj Gori. Nakon političke smene na parlamentarnim izborima 2021 godine, 62 odsto građana Crne Gore je verovalo da domaća privreda ima dobre izglede za razvoj, dok je 2025. u to bilo popuno ili delimično ubeđeno svega 27 odsto anketiranih.
Pesimizam je najizraženiji u Bosni i Hercegovini, gde skoro 60 odsto stanovnika ne veruje u stabilizaciju ekonomskih prilika i takvo raspoloženje je neprekidno prisutno tokom poslednjih pet godina. Percepcija javnosti u Srbiji o stanju u domaćoj privredi značajnije se pogoršava od 2023. godine, da bi lane više od 52 odsto anketiranih ocenilo da je situacija izuzetno loša.
Na Kosovu je indikativno da se u poređenju sa 2021. ekonomski optimizam više nego utrostručio 2022. godine, kada je u privredni boljitak verovalo 48 odsto građana, ali prošle godine je takvo mišljenje imalo samo 29 odsto anketiranih.
Rezultati iz 2025. godine pokazuju da stanovnici Zapadnog Balkana nisu naročito uvereni u tvrdnje svojih političara da se njihova zemlja uspešno bori sa globalnim šokovima. Naprotiv, najviše strahuju upravo od toga da će domaća privreda biti kolateralna šteta u aktuelnim političkim i ekonomskim sukobima u svetu.
Na drugom mestu je zebnja da bi politička neslaganja u samom regionu mogla prerasti u nove ratove, dok su nešto manje prisutni strahovi od terorističkih napada i mogućih obračuna unutar zemlje.
Novih ratnih sukoba na Balkanu najviše se pribojavaju građani Bosne i Hercegovine, gde je zbog toga veoma zabrinuto 55 odsto anketiranih. Od eventualnog rata u regionu najmanje strepe ispitanici na Kosovu⃰ (24 odsto), a potom stanovnici Albanije (41 odsto), dok se u ostalim zemljama procenat zabrinutih kreće od 45 do 50 odsto.
Uprkos velikom političkom i ekonomskom nezadovoljstvu, stanovništvo u većini zemalja Zapadnog Balkana ne misli da će ono dovesti do građanskog rata. Izuzetak su Bosna i Hercegovina gde se toga pribojava 57 odsto anketiranih i Srbija, u kojoj je takve strahove izrazilo preko 60 odsto ispitanika.
Međutim, postoji bitna razlika između ove dve države. Visoka zabrinutost od izbijanja rata u Bosni i Hercegovini neprekidno je prisutna tokom poslednjih pet godina. S druge strane, Srbija je jedina u regionu u kojoj se po ovom pitanju desio veliki preokret za samo godinu dana, odnosno strah od građanskog rata je enormno porastao tokom 2025. godine, ističu autori istraživanja.
Oko dve petine ispitanika širom regiona smatra da su kvalitet i učinak javnih institucija ostali približno isti u proteklih pet godina, trećina ocenjuje da su se pogoršali, a jedna petina zaključuje da je došlo do poboljšanja njihovog rada. Srbija prednjači sa najnegativnijim stavom o institucionalnom učinku, gde preko 48 odsto ispitanika smatra da se rad institucija pogoršao.
Na pitanje da li javne institucije tretiraju sve ljude jednako, bez obzira na društveni status, političke stavove ili etničku pripadnost, skoro polovina anketiranih u zemljama Zapadnog Balkana dala je negativan odgovor, dok je manje od četvrtine odgovorilo pozitivno.
Samo na Kosovu nešto veći broj ispitanika ocenjuje da su se institucije poboljšale i da jednako tretiraju sve građane od onih koji zaključuju suprotno. Istraživači, međutim, primećuju da pozitivan stav pretežno iskazuju Albanci, a ne srpsko stanovništvo.
Pored toga, samo dva odsto ispitanika se „potpuno slaže“ sa kvalifikacijom o jednakom tretmanu svih građana, što signalizira da čak i oni koji su generalno saglasni, nisu sigurni da je to zaista tačno, navodi se u istraživanju.
Rezultati iz 2025. godine pokazuju da 60 odsto stanovnika Zapadnog Balkana ne veruje svojim vladama, samo četvrtina veruje parlamentu, trećina ima poverenje u državne službe, a najgore se kotiraju političke stranke, kojima veruje svega 18 odsto građana u celom regionu.
Nepoverenje u državne institucije i političke partije je najizraženije u Bosni i Hercegovini, a potom u Srbiji koja opet beleži najveći pad poverenja u regionu tokom proteklih godinu dana.
Korupcija je i dalje „rak-rana“ u zemljama Zapadnog Balkana. Više od četiri petine ispitanika širom regiona uvereno je da je korupcija veoma rasprostranjena u njihov zemlji, a skoro polovina da se dodatno povećala u poslednje tri godine.
Po ličnom iskustvu anketiranih, korupcija je najprisutnija u zdravstvu, obrazovanju, pravosuđu i javnoj upravi.
Po eroziji društvenih vrednosti u regionu se ponovo ističe Srbija, gde se percepcija javnosti o ovim problemima izrazito pogoršala prošle godine. Građani Srbije kao najveće opasnosti ističu ogroman rast korupcije i upliva organizovanog kriminala u društvo, uporedo sa sunovratom demokratskih i ljudskih prava.
Istraživači navode i da su stanovnici Srbije najnegativniji u procenama da se dobrobit društva podređuje stranim interesima, piše Biznis i finansije.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.