Plasman srpske robe uveliko je koncentrisan na tržište Evropske unije (65 odsto) i CEFTA regiona (15 odsto), dok u ostale evropske zemlje odlazi svega šest odsto ukupnog izvoza, uključujući i Rusiju, što znači da i dalje postoje tržišta u Evropi do kojih roba proizvedena u Srbiji gotovo ne dolazi, uprkos njihovoj blizini i visokoj kupovnom moći stanovništva, preneo je mesečnik Biznis i finansije.
Među njima su baltičke zemlje, članice EU (Litvanija, Letonija, Estonija), te članice Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu – EFTA (Švajcarska, Norveška, Lihtenštajn, Island).
Primer su i neke istočnoevropske zemlje, poput Moldavije i Gruzije, sa kojima Srbije trguje "na kašičicu".
Kada se uporede podaci iz domaćih izvora, Republičkog zavoda za statistiku i Privredne komore Srbije (PKS), sa statistikom iz međunarodnih baza podataka, proizilazi da Srbija u ovih devet zemalja godišnje izveze robu u vrednosti do 500 miliona evra, što je tek nešto više od vrednosti robe koju domaća privreda plasira na nemačko tržište mesečno i skoro deset puta manje od ostvarenog godišnjeg izvoza u zemlje CEFTA regiona.
Kako se dodaje, ovih devet zemalja zajedno imaju više nego tri puta manje stanovnika od Nemačke, ali je zato prosečan standard i kupovna moć u nekima od njih daleko iznad proseka CEFTA regiona.
To su pre svega članice EFTA, gde prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, prosečan bruto domaći proizvod po glavi stanovnika premašuje 140.000 dolara.
Jedan od glavnih razloga za mali domet robe iz Srbije na tim tržištima je struktura domaćeg izvoza, koji se u protekloj deceniji najviše oslanjao na delove za automobile, električne kablove, gume, metalne proizvode i primarne poljoprivredne proizvode, kukuruz, pšenicu, smrznute maline, piše mesečnik Biznis i finansije.
Stoga je Srbija na bogatim tržištima prisutna samo indirektno, kao dobavljač sirovina ili poluproizvoda u lancu snabdevanja velikih evropskih kompanija.
"Pravac srpskog izvoza diktira i to što većinu izvoznika čine strane firme", ukazao je viši savetnik u Centru za analize PKS Nikola Ranković.
On je naveo da fabrike, koje su u Srbiji osnovale kompanije iz Nemačke, Italije ili Češke, rade uglavnom delove i sklopove po programima matičnih firmi, a te elemente izvoze u svoje centrale, oni se ugrađuju u gotove proizvode, koji se uz višu cenu šalju na udaljenija tržišta.
"Zato je naša privreda u izvozu usmerena na tržišta iz kojih dolaze investitori, kineski, nemački ili iz drugih zemalja EU, dok je među prvih 20 ili 30 najvećih izvoznika, samo nekolicina osnovana domaćim kapitalom", istakao je Ranković za Biznis i finansije.
Prema njegovim rečima, imajući u vidu ukupne kapacitete malih i srednjih preduzeća koja čine gro srpske privrede i vrstu robe koju pretežno proizvode, za njih je već i transport na udaljenija evropska tržišta preveliki trošak, pa je za takav iskorak potrebno uvesti dodatne podsticajne mere, posebno u pogledu finansiranja.
Probijanje na novo tržište je ozbiljan poduhvat i za već etablirane srpske firme, rekla je za Biznis i finansije generalna direktorka Metalca iz Gornjeg Milanovca Radmila Trifunović.
"Svako tržište je drugačije, od regulative, preko prioriteta potrošača kada se odlučuju za kupovinu, do konkurencije koja je već prisutna, a ulazak je dug i veoma skup proces,. Država pruža značajnu podršku izvoznicima kroz različite fondove, ali možda bi ona mogla da se prilagodi različitim industrijama i proizvodima. Prilikom izlaska na novo tržište, država bi kroz subvencije mogla da nadoknadi jedan deo marže privrednicima, kako ne bi trpeli gubitke u tekućem poslovanju", predložila je Trifunovićeva.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.