Mnogi veruju da vreme utiče na zdravlje – i u tome ima istine. Ali u čemu je razlika između osetljivosti na vreme i meteoropatije? I koliko zapravo možemo verovati biometeorološkim prognozama?
Od napada migrene, preko problema sa krvnim pritiskom, pa sve do upale slepog creva – lista simptoma koji se često pripisuju vremenskim uslovima je duga, piše Dojče vele.
Prema jednoj anketi sprovedenoj po nalogu Nemačke meteorološke službe (DWD) iz 2021. oko polovine ljudi u Nemačkoj(46%) smatra sebe meteoropatama.
Zato mnogi sajtovi pored klasičnih vremenskih prognoza nude i takozvane biometeorološke izveštaje. Međutim, ko pogleda više različitih sajtova, brzo će primetiti da se prognoze često znatno razlikuju.
Pored toga, svaki sajt može imati sopstvenu listu simptoma koje povezuje sa vremenom. Dok se Nemačka meteorološka služba (DWD) ograničava na podatke o astmi, reumi, kardiovaskularnim problemima i opštim tegobama, prema sajtu Donnerwetter.de, vreme može biti odgovorno čak i za upalu slepog creva i neuroze.
Osetljivost na vreme ili meteoropatija?
U osnovi treba praviti razliku između meteoropatije i osetljivosti na vreme, kaže biometeorološkinja Katrin Grao iz Centra za medicinsko-meteorološka istraživanja Nemačke meteorološke službe (DWD).
Ljudi osetljivi na vreme imaju neku osnovnu bolest koja je naučno dokazano pod uticajem vremenskih uslova.
Tu spadaju, na primer, bolesti kardiovaskularnog sistema koje se pogoršavaju pri ekstremnim temperaturama, kao što je pokazala jedna studija urađena po nalogu DWD-a još 2012. Takođe, veza između pojačanog prisustva polena i alergija, kao i hladnoće i simptoma astme, smatra se naučno potvrđenom.
Meteoropate, s druge strane, uglavnom prijavljuju opšte tegobe kao što su malaksalost ili migrena.
„Tu ima mnogo toga što zavisi od ličnog osećaja ljudi, ali se ne može jasno dokazati studijama“, objašnjava Grao.
Neke studije uspevaju da dokažu efekte, dok druge ne. To je, između ostalog, zato što se mnoge studije fokusiraju samo na pojedinačne vremenske faktore kao što su pritisak, vlažnost, temperatura ili zagađenje. Zbog toga je, prema Grao, teže uočiti veze. Dodatno, metodologija se razlikuje od studije do studije, a i opšte zdravstveno stanje učesnika nije uvek isto.
Sve u svemu, nauka se slaže da na „zdravlje utiče kombinacija različitih vremenskih faktora“, kaže biometeorološkinja.
Neki uzročno-posledični odnosi nisu dokazani
Ali kada je reč o biometeorološkim prognozama koje se odnose na šizofreniju, upalu slepog creva ili neuroze, treba biti oprezan, kaže Andreas Macarakis, bio- i ekometeorolog sa Univerziteta u Frajburgu.
„Tu su podaci veoma oskudni“, kaže Macarakis. Govoriti o pouzdanoj vezi i davati prognoze u tim slučajevima, prema njegovim rečima, bilo bi neodgovorno.
Prikupljanje pouzdanih podataka o vezi između vremena i simptoma predstavlja izazov, jer je vreme samo jedan od mnogih faktora – pored prethodnih bolesti, stresa, ishrane i hormona – koji utiču na naše stanje.
Ko treba a ko ne treba da prati prognoze?
U osnovi, ljudi ne bi trebalo slepo da veruju biometeorološkim prognozama, jer one ne važe jednako za sve ljude, smatra Katrin Grao. „Zdravstveno stanje je individualno, pa tako svaka osoba reaguje drugačije na iste vremenske uslove.“
Zato ona ne bi preporučila svakome da svakodnevno prati biometeorološke izveštaje. To bi kod nekih ljudi moglo da izazove tegobe, zbog psiholoških faktora kao što su negativna očekivanja. „I onda možda dobijete glavobolju koju inače ne biste imali.“
Za osobe osetljive na vreme, s druge strane, naučno potvrđene prognoze mogu biti korisne kako bi planirale svakodnevne aktivnosti i izbegle opterećenja.
Osobe koje su zdrave, ali imaju osećaj da se lošije osećaju pri promeni vremena, mogu svesno trenirati sposobnost tela da se prilagodi vremenskim promenama, kaže Andreas Macarakis.
U to spadaju pre svega fizička aktivnost, dovoljno sna i zdrava ishrana. Takođe, tuširanje naizmenično toplom i hladnom vodom, kao i Knajpove kupke, mogu pomoći, prema rečima ovog biometeorologa.
Vrućina kao zdravstveni rizik
Zdravstvene tegobe koje nastaju usled veoma visokih temperatura razlikuju se od meteoropatije.
Vrućina je trenutno najopasnija posledica klimatskih promena u Nemačkoj, sa direktnim uticajem na zdravlje, kaže Julija Šojerer koja vodi radnu grupu za globalno zdravlje i klimatske promene u Kliničkom centru LMU u Minhenu. Prema njenim rečima, hronične bolesti se pogoršavaju tokom vrućina.
„Primećujemo, na primer, češće intervencija hitne pomoći, više prijema u bolnice i poseta lekarima opšte prakse“, kaže Šojerer.
Vrućina negativno utiče i na trudnoće i težinu novorođenčadi, piše Dojče vele.
„Takođe beležimo povećanu smrtnost tokom toplotnih talasa – naročito kod starijih osoba.“
Promene vremena izazvane klimatskim promenama imaju i druge posledice.
„Zbog promenjenih i produženih vegetacionih sezona, povećano je opterećenje za osobe koje pate od alergije na polen“, objašnjava Šojerer.
„Takođe imamo veće opterećenje za osobe sa bolestima pluća zbog sve većeg zagađenja vazduha.“
Kako bi se zaštitili od posledica ovih promena, pogođene osobe mogu preduzeti različite mere. „Na primer, mogu sa svojim lekarom pre početka leta razgovarati o tome da li je potrebno prilagoditi terapiju u slučaju velikih vrućina.“
Za razliku od meteoropatije, Julija Šojerer ne preporučuje da se telo trenira fizičkom aktivnošću ili boravkom na otvorenom tokom vrućina. Naprotiv, važno je što manje izlagati se toploti.
„Dakle, pokušati da se prostor u kome se boravi održi hladnim, prilagoditi aktivnosti, izbegavati napore i unositi dovoljno tečnosti.“
Kako nastaju biometeorološke prognoze?
Prema rečima portparolke sajta wetter.com, njihove prognoze o biometeorološkim uslovima zasnivaju se na meteorološkim podacima (kao što su temperatura, vazdušni pritisak, vlažnost vazduha, UV zračenje i prisustvo polena), u kombinaciji sa medicinsko-fiziološkim saznanjima, kakva objavljuje i Nemačka meteorološka služba (DWD).
Prema Katrin Grao, prognoze DWD-a zasnivaju se na aktuelnim medicinskim studijama. Pomoću posebnog modela svakodnevno se izračunavaju prognoze za različite regione Nemačke, a zatim ih proverava biometeorolog.
Karsten Brant, direktor sajta Donnerwetter.de, navodi da se njihove prognoze oslanjaju na opsežnu i delimično istorijsku zbirku biometeorološke literature, kao i na podatke prikupljene putem Gugl Trends.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.