BETA KALENDAR – Na današnji dan 20. decembar

1355 – Umro je srpski car Dušan Stefan Nemanjić, sin kralja Stefana Dečanskog, kralj Srbije od 1331. U Skoplju je 1346. krunisan za cara Srba, Grka i Arbanasa. U vreme njegove vladavine Srbija je bila na vrhuncu moći, prostirala se od Korintskog zaliva na jugu do Dunava na severu i od Jadrana na zapadu do Egejskog mora na istoku. Odnose u državi uredio je zbirkom zakona (Dušanov zakonik) koja je objavljena 1349, a dopunjena 1354. i koju istoričari smatraju ustavom tadašnje feudalne srpske države. Sahranjen je u manastiru Svetih Arhandjela kod Prizrena koji je u vreme turskih osvajanja srušen do temelja.

1582 – U Francuskoj je prihvaćen Gregorijanski kalendar.

1795 – Rodjen je nemački istoričar Leopold fon Ranke, osnivač moderne gradjanske istoriografije. Pored romansko-germanske, bavio se i istorijom jugoistočne Evrope, posebno istorijom Srba i Turaka, pri čemu mu je savetnik i saradnik bio Vuk Karadžić. Njegovo delo „Srpska revolucija“ (1829) smatra se jednom od najboljih knjiga o Prvom i Drugom srpskom ustanku.

1912 – U Londonu je počela mirovna konferencija Turske i balkanskih zemalja, posle pobede balkanskih saveznika i osvajanja gotovo svih turskih poseda u Evropi. Konferencija je završena potpisivanjem Londonskog mirovnog ugovora 30. maja 1913, kojim se Turska odrekla evropskih provincija do linije Enos-Midija, ali su sukobi medju balkanskim saveznicima oko razgraničenja vodili u novi rat.

1937 – Umro je nemački general Erih Ludendorf (Erich Ludendorff) jedan od ključnih nemačkih komandanata u Prvom svetskom ratu. Smenjen je 1918. nakon neuspelih ofanziva u proleće i leto te godine. Bio je poslanik nacionalsocijalističke stranke u Rajhstagu (1924-28) i jedan je od ideologa kasnije nacističke agresivne vojne doktrine i pobornik totalnog rata.

1945 – Karl Rener (Renner) je izabran za prvog predsednika austrijske Druge republike.

1960 – Osnovan je Front nacionalnog oslobodjenja Južnog Vijetnama, komunističko političko krilo antiameričkih gerilskih snaga Vijetkong.

1968 – Umro je američki pisac Džon Stajnbek (John Steinbeck) dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1962. Postao je slavan ’30-tih godina 20. veka s romanima koji se bave posledicama velike ekonomske krize i pobunom nekonformističke mlade generacije („Plodovi gneva“, „Zima našeg nezadovoljstva“, „Istočno od raja“).

1970 – Pod pritiskom radničkih nemira i štrajkova, ostavku je podneo šef vladajuće Poljske ujedinjene radničke partije (komunisti) Vladislav Gomulka (Wladyslaw Gomolka). Nasledio ga je Edvard Gjerek (Edward Gierek).

1971 – Predsednik Pakistana Aga Mohamed Jahja Kan (Agha Mohammed Yahya Khan) podneo je ostavku posle poraza pakistanskih trupa u ratu s Indijom u Istočnom Pakistanu (Bangladess) i predao je vlast Zulfikaru Ali Butu (Bhutto).

1973 – U Madridu je ubijen španski premijer i blizak saradnik generala Franka, Luis Karero Blanko (Carrero Blanco), u eksploziji bombe aktivirane kad je naišao njegov automobil.

1974 – Umro je srpski vajar Risto Stijović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Autor je mnogih spomenika, izvanredno stilizovanih životinja i ptica u kamenu, a najbolja dela ostvario je u drvetu koje je obradjivao virtuoznom veštinom.

1982. – Američki pijanista poljskog porekla Artur Rubinštajn (Rubenstein) umro je u 95. godini. Jedan od najčuvenijih pijanista u 20. veku, posebno je bio poznat po interpretacijama Šopena (Chopin) i novije španske klavirske muzike.

1986 – U najvećim demonstracijama od početka Kulturne revolucije u Kini, preko 30.000 studenata protestovalo je u Šangaju tražeći demokratske slobode.

1987 – U najtežoj mirnodopskoj nesreći na moru, sudar filipinskog feribota „Dona Paz“ i jednog tankera preživelo je samo 11 od 4.397 putnika i članova posade feribota. Feribot „Dona Paz“ je bio registrovan za prevoz najviše 1.500 ljudi.

1989 – SAD su počele invaziju Paname s 12.000 vojnika, kojima se pridružilo još toliko američkih vojnika stacioniranih u Panami, radi zbacivanja bivšeg američkog štićenika premijera Manuela Antonija Norijege (Antonio Noriega).

1990 – Šef sovjetske diplomatije Eduard Ševardnadze, ključna ličnost sovjetskih reformi koje su dovele do okončanja hladnog rata, podneo je ostavku upozorivši parlament na opasnost uspostavljanja diktatorskog poretka u zemlji.

1991 – Predsednik reformske vlade SFR Jugoslavije Ante Marković podneo je ostavku, zbog opstrukcije reformskog programa savezne vlade koju su sprovodili republički politički lideri. Marković nije želeo da prihvati savezni budžet koji je nazvao „ratnim budžetom“. Nakon njegove ostavke reforme su zaustavljene, a Jugoslavija se ubrzo raspala u krvavom ratu.

1992 – U SR Jugoslaviji su održani prevremeni savezni, republički i lokalni izbori. Na izborima za predsednika Srbije Slobodan Milošević pobedio je u prvom krugu Milana Panića. Predstavnici opozicije ukazali su na brojne nepravilnosti i manipulacije tokom izbora.

1995 – Američki avion „Boing 757“ sa 164 putnika i člana posade, koji je leteo od Majamija ka kolumbijskom gradu Kali, srušio se u planinama jugozapadne Kolumbije. Nesreću je preživelo četvoro ljudi i jedan pas.

1996 – U Beograd je doputovala Komisija OEBS na čelu sa bivšim španskim premijerom Felipeom Gonzalesom (Gonzalez) da ispita regularnost lokalnih izbora u Srbiji, nakon što je, pod pritiskom inostrane javnosti i svakodnevnih protesta širom Srbije, predsednik Slobodan Milošević bio prisiljen da prihvati arbitražu OEBS.

1998 – Amerikanka nigerijskog porekla Nkem Čukvu (Chukwu) rodila je osmorke, što je bio prvi takav poznat slučaj. Najmanja beba umrla je sedam dana kasnije.

1999 – Na osnovu optužnice Medjunarodnog suda za ratne zločine, pripadnici mirovnih snaga u Bosni (SFOR) uhapsili su general-potpukovnika Vojske Republike Srpske Stanislava Galića, komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa od oktobra 1992. do penzionisanja u maju 1994. Osudjen je 2003. pred haškim tribunalom na 20 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti nad civilima u Sarajevu od 1992. do 1994. godine.

2001 – Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o slanju „Medjunarodnih bezbednosnih snaga za pomoć Avganistanu“ (ISAF) pod komandom Velike Britanije, kao podršku privremenoj antitalibanskoj vladi.

2001 – Umro je bivši predsednik Senegala (1960-80) Leopold Sedar Sengor. Poznat je i kao jedan od najznačajnijih frankofonskih pesnika, Sengor je bio prvi Afrikanac koji je postao član francuske Akademije nauka i umetnosti.

2002 – U Nemačkoj je na osnovu poternice Interpola uhapšena vlasnica propale piramidalne „Dafiment banke“ Dafina Milanović i izručena Beogradu, gde je optužena za proneveru oko 19 miliona nemačkih maraka.

2006 – U Beogradu je preminuo novinar i publicista Dušan Simić, dugogodišnji dopisnik i urednik beogradskog dnevnika „Politika“, glavni urednik NIN-a, izvršni urednik lista „Danas“.

2010 – Policija Belorusije uhapsila je 639 osoba zbog učešća na demonstracijama u Minsku posle predsedničkih izbora, na kojima je predsednik Lukašenko, na vlasti 16 godina, obezbedio pobedu već u prvom krugu. Po zatvaranju birališta, desetine hiljada pripadnika opozicije održalo je demonstracije, a stotine učesnika protesta je privedeno, uključujući i sedam od devet predsedničkih kandidata na izborima.

2014 – Umro je slikar Miodrag B. Protić, osnivač i prvi direktor Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, autor značajnih izložbi i uticajni teoretičar, istoričar i kritičar jugoslovenske i srpske moderne i savremene umetnosti.

2015 – Na parlamentarnim izborima u Španiji Narodna stranka premijera Marijana Rahoja dobila je najviše glasova, ali izgubila apsolutnu većinu u parlamentu. Nakon šest meseci ponovljeni su parlamentarni izbori pošto nijedna stranka nije uspela da formira vladu.

2021 – Kandidat levice Gabrijel Borić pobedio je na predsedničkim izborima u Čileu.

2024 – Pet osoba je poginulo, više od 200 povrijeđeno kada je vozač automobila namerno uletio među građane koji su bili na božićnom sajmu u Magdeburgu, na istoku Njemačke.