Agencija AP javlja danas o početku glasanja na izborima u Bosni i Hercegovini na kojima je, kako navodi, većina građana u toj multietničkoj balkanskoj zemlji usmerena na svakodnevne probleme dok neki „mejnstrim političari“ podstiču tenzije iz ratne ere koje su držale zemlju podeljenu od njenog brutalnog sukoba 1992-1995. godine.
Agencija navodi da 3,4 miliona građana glasaju za multietničko predsedništvo, poslanike nacionalnog parlamenta, šefove institucija u dva entiteta u zemlji, većinsku muslimansku Federaciju BiH i Republiku Srpsku gde dominiraju etnički Srbi.
Ukazuje da Bosna ima kompleksnu mrežu vladajućih institucija formiranih mirovnim sporazumom iz 1995. koji je postignut uz posredovanje SAD kao napor da se upravlja etničkim podelama između bosanskih muslimana, pravoslavnih Srba i katoličkih Hrvata koje su dovele do početka rata.
Novinari agencije AP javili su da su videli brojna izborna mesta na kojima izjašnjavanje nije moglo da počne na vreme zbog teškoća oko novouvedene digitalne tehnologije za glasanje, mere koja je uvedena da bi se rešile ranije izražene zabrinutosti oko manipulacija glasovima.
Kako dodaje AP, vlasti prvi put koriste elektronsku identifikaciju glasača i skeniranje glasačkih listića da se spreče neregularnosti ili organizovano manipulisanje glasovima, što je dovelo u pitanje da li su prethodni izbori bili fer.
Na centralnom mestu u takmičenju je čvrsto proruski političar koji je, iako nije na izbornoj listi, dominirao kampanjom i raspaljivao podele koje su izazvale strahovanja o novoj nestabilnosti, navodi AP.
AP ocenjuje da je Miloradu Dodiku, „separatističkom i nacionalističkom bivšem predsedniku većinski srpske Republike Srpske, zabranjeno obavljanje javne funkcije pošto je osuđen za nepoštovanje odluka međunarodnog izaslanika koji nadgleda mirovni sporazum iz 1995“.
Dodaje, međutim, da će u Republici Srpskoj verovatno pobediti Savez nezavisnih socijaldemokrata, partija Dodika koji se upravo vratio sa puta u Moskvu gde se sastao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
Prenosi da je Dodik na završnom predizbornom skupu svoje partije u petak uveče u Banjaluci, administrativnom glavnom gradu Republike Srpske, rekao svojim pristalicama da je Bosna „mrtva“. Skupu je prisustvovao i ruski ambasador u BiH Igor Halabukov dodaje AP.
Agencija prenosi Dodikove reči da je Bosna nemoguća zemlja, da nema nikakvog smisla.
AP citira i analitičara Dragana Bursaća koji je rekao da iako Dodik nije na izbornim listama prvi put u gotovo 30 godina on i dalje komanduje i da je svuda, u medijima, i to ne samo u Republici Srpskoj već u celoj BiH i da je očigledno da ne deluju mere da mu se zabrani učešće u političkom životu i da on to koristi.
AP ukazuje da je Bosna i Hercegovina bila mirna proteklih godina ali da su njeni političari održavali u životu podele između Bošnjaka, koji su uglavnom muslimani i njenim Srbima i Hrvatima.
„Bosansko srpski lideri kao Dodik zalagali su se za odvajanje svog entiteta od ostatka Bosne što je dovelo do zabrinutosti zapadnih zemalja da bi tenzije još jednom mogle da se preliju“, navodi AP.
Kako piše AP, Bosna koja je jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi i dalje se bori da se oporavi više decenija posle rata koji je počeo 1992. kada je Bosna proglasila nezavisnost od bivše Jugoslavije kojom su predvodili Srbi, i kada su etnički Srbi uzeli oružje u nameri da stvore sopstvenu državu i pridruže se Srbiji. U sukobu je, piše AP poginulo više od 100.000 ljudi i milioni su raseljeni.
AP takođe naglašava da Bosna formalno traži da se pridruži Evropskoj uniji ali da je napredak ka članstvu zaustavljen uprkos naporima EU da ohrabre podeljene bosanske lidere da rade zajedno na reformi.
Podseća da su ratne rane zemlje nedavno oživljene javnim odavanjem počasti u Srbiji i među bosanskim Srbima ratnom komandantu vojske Ratku Mladiću koji je umro krajem avgusta dok je služio doživotnu kaznu zatvora u Hagu za genocid i druge ratne zločine.
Bosanski Srbi vide Mladića kao heroja iako ga je UN sud osudio za masakr više od 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka u Srebrenici 1995. i za druge zločine. AP navodi da su ključni bosansko srpski zvaničnici prisustvovali Mladićevoj sahrani u Beogradu što je izazvalo oštre kritike EU i razljutilo bošnjačke političare.
Većina od 75 partija u Bosni koje učestvuju na izborima organizovane su duž etničkih linija u Republici Srpskoj koja je pod kontrolom Srba i i u Bosansko-hrvatskoj Federaciji, a dva entiteta su vezana centralnim predsedništvom i Parlamentom, navodi AP.
Bosanska nacionalistička Stranka demokratske akcije usmerila je svoju kampanju na napore da zadrži Bosnu ujedinjenu protiv srpskog separatizma, piše AP. Agencija navodi i da bosanski Hrvati u velikoj meri podržavaju ogranak vladajuće konzervativne Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).
Agencija prenosi i da mnogi razočarani građani kažu da političari koriste nacionalizam da izbegnu rešavanje važnih problema, kao što su loš životni standard i odlazak mladih iz zemlje.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.