BETA KALENDAR – Na današnji dan 17. februar

1600 – Italijanski filozof, astronom i matematičar Djordano Bruno (Giordano) spaljen je u Rimu kao jeretik, na osnovu presude rimokatoličke inkvizicije.

1653 – Rodjen je kompozitor i violinista Arkandjelo Koreli (Arcangelo Corelli), osnivač bolonjske violinske škole i najznačajniji italijanski kompozitor u 17. veku baroknih dela za gudačke instrumente.

1673 – Francuski komediograf i glumac Žan Batist Poklen Molijer (Jean Baptiste Poquelin Moliere), umro je pošto mu je pozlilo na pozornici dok je igrao u svojoj komediji „Uobraženi bolesnik“. Jedan od najvećih svetskih komediografa, napisao je više od 30 pozorišnih komada medju kojima su najpoznatiji „Učene žene“, „Tartif“, „Don Žuan“, „Mizantrop“.

1836 – Prvo srpsko diplomatsko-konzularno predstavništvo, pod nazivom „Srpska agencija“, osnovano je u Bukureštu ukazom kneza Miloša Obrenovića. Njen šef je bio Mihajlo German, a sekretar Jovan Gavrilović.

1856 – U Parizu je umro nemački pesnik Hajnrih Hajne (Heinrich Heine), jedan od najvećih liričara 19. veka. Njegova poezija smatra se vrhunskim dostignućem nemačkog romantizma i imala je ogroman uticaj na evropsko pesništvo („Knjiga pesama“, „Romansero“, „Ata Trol“, „Nemačka, zimska bajka“).

1864 – Južnjačka podmornica „Hanli“ je u Američkom gradjanskom ratu u Čarlstonu u Južnoj Karolini potopila torpedom severnjački brod „Hustanik“, što se smatra prvim uspešnim napadom podmornice na ratni brod u istoriji.

1909. – U tvrdjavi Fort sil u Oklahomi je umro poslednji poglavica Apača Gojatlaj (Goyathlay, „Onaj koji zeva“), poznatiji kao Džeronimo (Geronimo). Kao vodja plemena Čirikahua, predvodio je nekoliko ustanaka, a 1886. se predao američkoj vojsci.

1916 – Britanske i francuske trupe zauzele su u Prvom svetskom ratu Kamerun, nemačku koloniju u Africi.

1966 – Francuska je lansirala svoj prvi satelit s poligona u Sahari.

1972 – Donji dom britanskog parlamenta doneo je zakon o pristupanju Velike Britanije Evropskoj zajednici (kasnije Evropska unija).

1979 – Kina je napala Vijetnam reagujući na upad vijetnamskih snaga u Kambodžu krajem 1978. i zbacivanje maoističkog režima Crvenih Kmera. Tri sedmice kasnije bila je prisiljena da povuče svoje trupe.

1982 – Premijer Zimbabvea Robert Mugabe optužio je nekadašnjeg saborca Džošuu Nkoma (Joshua), za učešće u zaveri i isključio ga iz vlade. Mugabe i Nkomo su se sedamdesetih godina zajedno borili protiv rasističke vladavine belaca u Južnoj Africi.

1990 – Čehoslovačka komunistička partija isključila je iz članstva bivšeg predsednika države Gustava Husaka, bivšeg premijera Ljubomira Štrougala (Lubomir Strougal) i još 20 visokih funkcionera koji su došli na vlast posle sovjetske vojne intervencije u Čehoslovačkoj 1968.

1992 – Generalni sekretar UN Butros Butros-Gali (Boutros-Ghali) je preporučio razmeštanje 13.000 pripadnika medjunarodnih mirovnih snaga na teritoriji bivše Jugoslavije.

1995 – Albanci u Tetovu, u Makedoniji, počeli su masovne demonstracije zbog odbijanja vlasti da prizna tamošnji ilegalni „Albanski univerzitet“. U sukobima s policijom poginuo je jedan demonstrant, a veći broj je povređen.

1999 – Tokom albansko-srpskih pregovora u Rambujeu kod Pariza, NATO je utvrdio operativni plan za upućivanje vojnih snaga na Kosovo, pod nazivom „Zajednički čuvar“ (Joint guardian). Načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije general-pukovnik Dragoljub Ojdanić je naredio jačanje borbene gotovosti jedinica VJ i preduzimanje mera za zaštitu državne granice i odbranu teritorijalnog integriteta SRJ.

2002 – Prelaskom na evro, Francuska se oprostila od franka koji je 641 godinu bio njena valuta.

2003 – Po nalogu haškog Tribunala na Kosovu su uhapšeni pripadnici rasformirane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i izručeni tom sudu: Haradin Balja, Isak Musliu i Agim Murtezi. To je prvo hapšenje osoba po nalogu tog suda koje je obavio Kfor. Protiv Agima Murtezija sud je povukao optužnicu zbog zamene identiteta.

2004 – Umro je bivši predsednik Meksika Hose Lopes Portiljo (Jose Portillo).

2006 – Oko 1.800 ljudi nestalo je u bujici blata na jednoj farmi na istoku Filipina.

2008 – Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost. Do kraja 2008. Kosovo su priznale 53 države, medju kojima su SAD, Australija, Avganistan, Turska, Albanija, Senegal i 20 članica Evropske unije.

2009 – U Tribunalu UN u Pnom Penu (Kambodža) počelo je sudjenje Kaing Guek Eavi, prvom od pet lidera „Crvenih Kmera“, odgovornih za smrt više od 1,7 miliona ljudi. Sudjenje je počelo tri decenije posle vladavine šefa tog režima, Pola Pota.

2012 – Nemački predsednik Kristijan Vulf (51) podneo je ostavku pošto je državno tužilaštvo Hanovera podnelo zahtev da mu se oduzme imunitet, da bi protiv njega bila pokrenuta krivična istraga. Kancelarka Angela Merkel je time drugi put ostala bez šefa države.

2014 – Argentinska agencija za radiodifuziju odobrila je plan da se vodeća latinoamerička medijska grupa „Klarin“ podeli na šest delova, što se smatra početkom procesa protiv medijskih monopola u toj zemlji.

2015 – Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jednoglasno je usvojio rezoluciju o Ukrajini na predlog Rusije, u kojoj se ističe nezavisnost te zemlje i poziva na poštovanje sporazuma o primirju iz Minska.

2020 – Preminuo je Hari Greg (Hanry Gregg) nekadašnji golman Mančester junajteda, koji je preživeo avionsku nesreću na minhenskom aerodromu 1958. kada su poginula 23 putnika među kojima osam igrača njegovog kluba.

2021 – SAD su se obavezale da uplate više od 200 miliona dolara Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, pošto je nova administracija predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) poništila plan prethodne o povlačenje SAD iz te organizacije UN-a.