Dok je Evropska unija odlučna da do 2027. potpuno stavi tačku na ruski gas, Srbija je produžila ugovor sa ruskim Gaspromom, ali je kratak ugovor taktika kojom želi da prebrodi zimu i ujedno sačuva manevarski prostor i na Istoku i na Zapadu, piše danas nemački Berliner cajtung.
Dnevnik piše o problemima koje su Srbiji donele američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), kao i da SAD zahtevaju od Beograda potuno povlačenje ruskog kapitala iz Srbije.
„To je nedavno komentarisao i šef Kremlja Vladimir Putin i ukazao na postojeće bilateralne sporazume sa Beogradom. Ukoliko ih Srbija ne bude poštovala, postavlja se načelno pitanje sigurnosti ulaganja (u Srbiju)“, rekao je Putin na godišnjoj konferenciji za novinare 19. decembra“, piše Berliner cajtung.
To što je Beograd za početak produžio ugovor o snabdevanju gasom samo do kraja marta 2026. godine je utoliko taktički potez, kojim „Srbija izbegava dugoročno obavezivanje kako bi sačuvala ekonomski manevarski prostor – kako sa Moskvom, tako i prema Zapadu“, piše list, dodajući da Srbija kao zemlja koja nije članica EU nije vezana dogovorom o odricanju od ruskog gasa.
„Kratkoročno produženje omogućava Beogradu da osigura snabdevanje gasom tokom zime, a da se ne obavezuje dugoročno da ne bi isprovocirala nove sankcije“, piše dnevnik, dodajući da i članice EU poput Mađarske ili Slovačke moraju da okončaju svoje ugovore o kupovini ruskog gasa najkasnije do 1. novembra 2027. godine, a da „Srbija i dalje, bez otvorenog raskida sa EU, može da razgovara sa Moskvom“.
Dnevnik piše da se u pozadini menja i organizacija gasovoda Turski tok, jer će operater ofšor dela gasovoda, Saut strim transport (South Stream Transport), prema navodima mađarske vlade, premestiti svoje sedište iz Holandije u Mađarsku.
Turski tok dovodi gas sa juga Rusije kroz Crno More do Turske i na Balkan. Dnevnik Berliner cajtung je ranije pisao da je sud u Amsterdamu, po tužbi jednog ukrajinskog energetskog preduzeća, privremeno zamrznuo imovinu operatera Turskog toka, iza kojeg stoji kontroverzni ukrajinski milijarder Rinat Ahmetov.
Mađarske vlasti su, piše nemački dnevnik, saopštile da funkcionisanje operatera gasovoda neće biti ograničeno nikakvim sankcijama.
„Ruski gas, znači, do daljnjeg neće potpuno nestati sa evropskog tržišta. Samo će biti preuemeren u zemlje koje su izvan strukture sankcija EU, kao na primer u Srbiju. Novi gasni ugovor je utoliko više od samo kratkoročnog produžetka. On označava novi poredak u evropskom pejsažu prirodnog gasa, sa novom linijom razdvajanja između članca EU, i nečlanica EU“, ocenjuje Berliner cajtung.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.