Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković izjavio je da je nagli rast cena nafte posledica sukoba i nestabilnosti na Bliskom istoku i upozorio da bi poremećaji u snabdevanju mogli da potraju ukoliko se rat nastavi i dodatno ugrozi transport energenata iz tog regiona.
On je agenciji Beta rekao da je skok cena sirove nafte usledio nakon napada Izraela i Sjedinjenih Američkih Država na Iran, ističući da veliki deo sveta, posebno Evropa i Azija, iz tog regiona dobija značajne količine nafte i gasa.
Prema njegovim rečima, dodatni problem predstavlja bezbednost transporta kroz Ormuski moreuz, kojim prolazi značajan deo izvoza nafte iz zemalja Persijskog zaliva.
„Ako tankeri ne mogu bezbedno da prolaze tim putem, postoji opasnost da pojedine zemlje proizvođači budu primorane da smanje ili čak obustave eksploataciju nafte, a to je proces koji se kasnije teško i sporo ponovo pokreće“, rekao je Atanacković.
On je naveo da rast cena na svetskom tržištu ne bi trebalo odmah da se odrazi na cene goriva na pumpama, jer se trgovina sirovom naftom uglavnom ugovara sa isporukom nekoliko meseci unapred.
„Cene koje se trenutno formiraju na berzama odnose se na isporuke za naredne mesece, dok se snabdevanje većine evropskih zemalja trenutno oslanja na zalihe koje su ranije nabavljene po nižim cenama“, kazao je Atanacković.
Prema njegovoj oceni, poskupljenja na pumpama delom su posledica očekivanja distributera da će u budućnosti morati da nabavljaju gorivo po višim cenama, pa se to unapred uračunava u maloprodajne cene.
Govoreći o snabdevanju Srbije, Atanacković je rekao da zemlja praktično zavisi od dopremanja sirove nafte preko Jadranskog naftovoda, jer nema direktan morski pristup za dopremu nafte u rafineriju u Pančevu.
Naveo je i da dodatnu neizvesnost stvara pitanje budućnosti Naftne industrije Srbije, odnosno moguće promene vlasništva, kao i poremećaji u snabdevanju naftom u regionu nakon što je za pojedine zemlje srednje Evrope obustavljen transport preko naftovoda Družba.
Atanacković je rekao da Srbija, prema zvaničnim informacijama, raspolaže rezervama nafte i derivata dovoljnim za oko 90 dana, ali je istakao da bi tim zalihama trebalo pažljivo upravljati.
On je ocenio da bi dugotrajan rast cena goriva najviše pogodio transport i poljoprivredu.
„Transport direktno zavisi od goriva, ali poskupljenja u tom sektoru utiču i na rast cena u gotovo svim drugim delatnostima. Još značajniji je uticaj na poljoprivredu, jer proizvodnja veštačkih đubriva u velikoj meri zavisi od energenata iz fosilnih goriva“, rekao je Atanacković.
Ukazao je da bi poremećaji u snabdevanju energentima mogli posredno da utiču i na rast cena hrane, ali i na sektore poput turizma i avio-saobraćaja, gde gorivo čini značajan deo troškova.
Govoreći o dugoročnim rešenjima, Atanacković je ocenio da energetske krize mogu da podstaknu energetsku tranziciju, ali da fosilna goriva još dugo neće biti lako zamenjiva.
„Obnovljivi izvori poput vetra i sunca jesu važni, ali nisu stabilni izvori energije. Zato će još duže vreme biti potrebno kombinovati ih sa drugim rešenjima, poput hidroelektrana ili nuklearne energije“, rekao je on.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.