Anketa: Dve trećine zaposlenih u menadžmentu i administraciji ne želi da na poslu koristi AI

Anketa zaposlenih na menadžerskim i administrativnim poslovima, o upotrebi veštačke inteligencije (AI) na poslu, pokazala je da gotovo dve trećine ispitanih želi da posao obavlja bez nje, piše britanski list Fajnenšel tajms.

Tokom istraživanja konsultantske kompanije Adaptavist, koja se bavi tehnološkim inovacijama i digitalnom transformacijom, 65 odsto ispitanika reklo je da radije ne bi koristilo AI, a oko 50 odsto navodi da im provera podataka koje dobije upotrebom AI otežava posao.

U Adaptavistovoj anketi, sprovedenoj tokom juna, oko trećine ispitanih veštačku inteligenciju ne bi koristilo jer im suzbija kreativnost, dok sličan procenat brine zbog moguće zloupotrebe.

Oslanjanje na AI u radu bez provere generisanog sadržaja može imati i društvene posledice, piše Fajnenšel tajms.

Zaposleni koji ne proveri podatke koje je dobio od AI može postati predmet podsmeha kolega, a u nekim slučajevima može snositi i pravne posledice.

To su pokazali slučajevi advokata i konsultanata koji su u pravnim argumentima i izveštajima koristili netačne ili izmišljene podatke koje im je AI pružila.

Britanski list navodi da i u kreativnim delatnostima postoje problemi u upotrebi veštake inteligencije.

Jedno istraživanje kreativnog pisanja uz pomoć AI u opštoj populaciji, bez učešća književnika, pokazalo je da AI uglavnom kopira ideje, a priče autora koji je koriste na kraju budu jednolične. Slične rezultate dala je i studija koju je sprovela prestižna poslovna škola Vorton na Univerzitetu u Pensilvaniji.

U profesionalnoj sferi, poslodavci promenom uputstava za upotrebu AI često zbunjuju zaposlene. Prvo su ih podsticali da automatizuju izvršavanje zadataka i da eksperimentišu, a sada traže da se upotreba AI smanji da bi troškovi bili manji, jer tehnološke kompanije prelaze na naplatu zasnovanu na tokenima, odnosno po delu obrađenog podatka.

Problemi postoje i u procesu zapošljavanja. Regruteri se često žale na nedostatak neposrednog kontakta i procene kandidata, jer prijave proveravaju algoritmi, a intervjue obavljaju regruteri-botovi. Pojedini čak navode da im je upotreba AI povećala obim posla umesto da ga smanji.

Fajnenšel tajms je prošlog meseca pisao o zabrinutosti programera koje kompanije primoravaju da koriste AI radi povećanja produktivnosti. Oni ne brinu da će izgubiti posao, već da će posao na kraju biti obavljen loše.

„Oni nas teraju da prilagodimo problem alatu, a ne obrnuto. Nalazimo se u režimu: radi brzo, primeni brzo, kasnije ćemo da vidimo gde smo“, izjavio je jedan inženjer informacionih sistema, koji je želeo da ostane anoniman.

Dodao je da oni koji prihvate takav pristup mogu za to dobiti priznanje, ali da je takav način rada sa AI doveo do grešaka čije je ispravljanje bilo dugotrajno.

Drugi viši softverski inženjer, koji je takođe hteo da bude neimenovan, izjavio je za britanski list da je prilično nezadovoljan time što se upotreba AI koristi kao mera učinka: „To mi ukida izbor… Trebalo bi da ljudi poput mene odluče koji je alat najbolji za upotrebu. Ne mislim da bi trebalo da budem kažnjen što ne koristim alat koji ne želim da koristim“.