Dr Aleksandar Anđelković, docent na Šumarskom fakultetu i odbornik pokreta Kreni-Promeni, upozorio je na zabrinjavajući trend u zaštiti prirode u Srbiji, ističući drastičan pad broja zaštićenih vlažnih staništa u poslednjoj deceniji. Prema iznetim podacima, dok je u periodu od 2000. do 2011. godine Srbija zaštitila šest vlažnih staništa međunarodnog značaja (Ramsar područja), tokom poslednjih 13 godina zvanično je zaštićeno samo jedno – Đerdap, 2020. godine.
Anđelković ocenjuje da ovakva disproporcija ukazuje na izostanak sistemske brige o biodiverzitetu i održivosti. On naglašava da jedini novi primer zaštite nije primarno rezultat domaće strategije, već ispunjavanja preuzetih međunarodnih obaveza. Umesto ekspanzije zaštićenih zona, u praksi se, prema njegovim rečima, beleži uzurpacija i plansko zapuštanje prostora poput Bare Reve, Velikog blata i Bager bare, koji se neretko tretiraju kao neiskorišćeno građevinsko zemljište.
Poseban fokus stavljen je na jug Srbije, gde su vlažna staništa u okolini Niša, Bujanovca i Sjenice ugrožena dreniranjem i nelegalnim radovima, uprkos njihovoj ključnoj ulozi u migraciji ptica. Anđelković podseća da su ovi ekosistemi prirodni rezervoari vode i zaštita od poplava, te da njihova degradacija direktno ugrožava bezbednost naselja i zdravlje građana.
Iz pokreta Kreni-Promeni zahtevaju hitnu promenu politike zaštite životne sredine. Njihovi zahtevi uključuju prekid prakse ignorisanja prirodnih resursa i hitno stavljanje pod zaštitu lokaliteta poput Bare Reve, uz poruku da se prioriteti moraju vratiti sa privatnih na javne interese.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.