Energetski sistem Srbije je sve ranjiviji na klimatske i tržišne šokove, a jedno od rešenja koji mogu ojačati energetsku stabilnost mogu biti zatvoreni klasteri koji spajaju proizvodnju električne energije sa potrošačem za čije se potrebe taj kapacitet gradi, pokazuje analiza kompanije Warmico, energetsko-tehnološke grupe sa sedištem u Luksemburgu i poslovnim operacijama u Srbiji.
U analitičkom pregledu otpornosti elektroenergetskih sistema Srbije i jugoistočne Evrope kompanija ističe da su mreže u regionu sve izloženije klimatskim i tržišnim šokovima, vrućinama, suši, rastu potrošnje i dotrajaloj infrastrukturi, i da tradicionalna modernizacija mreže sve teže stiže za tempom pretnji.
„Kao delotvorno rešenje nameću se zatvoreni i energetski efikasni klasteri u kojima se potrošač napaja iz namenski izgrađenog visoko-tehnološkog izvora energije“, navodi se u saopštenju ove kompanije koja se bavi obnovljivom proizvodnjom energije, biogoriva i data centrima.
Podseća se da je u junu 2024. godine, tokom rekordnog toplotnog talasa, iz sistema na Balkanu ispalo 2.214 megavata i da su bez struje ostale Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Hrvatska.
U aprilu 2025. veliki nestanak struje na Iberijskom poluostrvu pogodio je više od 50 miliona ljudi, uz procenjenu štetu od oko 1,6 milijardi evra.
Dodaje se da je tokom hidrološke krize sistem „Đerdap“ radio na svega 25 odsto kapaciteta, a nedostatak rashladne vode opteretio je termoelektrane „Kostolac“ i „Nikola Tesla“ i prisilio na smanjenje snage pojedinih reaktora u regionu.
„Sve povezanija regionalna mreža donosi i veću stabilnost i zajedničku ranjivost. Poremećaj u jednom delu sistema preliva se na susedne države, naročito u uslovima velike potražnje. Uz to, oko 40 odsto evropskih mreža starije je od 40 godina, a ulaganja zaostaju za potrebama“, navodi se u saopštenju.
Po proceni koju analiza kompanije Warmico navodi, 15 najvećih evropskih operatera uložiće 345 milijardi evra u periodu 2025–2029, ali preti manjak kapitala procenjen na 250 milijardi evra do 2030. godine.
Poseban pritisak, pokazuje analiza, donosi ekspanzija data centara i ubrzani razvoj veštačke inteligencije, koji traže ogromne količine energije.
„Za razliku od domaćinstava ili industrije, data centri rade neprekidno, sa faktorom opterećenja od 80 do 90 odsto tokom cele godine, pa se ne mogu privremeno rasteretiti u piku korišćenja energije u toku dana. Leti im potrošnja za hlađenje raste za 30 do 40 odsto, i to baš kada se uključuju i kućni klima-uređaji“, navodi se u saopštenju.
Srbija danas ima 13 data centara i planira proširenje kapaciteta do oko 200 megavata do 2030. i do jednog gigavata do 2035. godine, a jedan centar snage 100 megavata, prema procenama iz analize, podigao bi godišnju potrošnju struje u zemlji za oko dva odsto.
„Problem u elektroenergetici zaoštravaće se, pre svega zbog izgradnje data centara i eksplozivnog razvoja veštačke inteligencije, koji troše ogromne količine energije“, izjavio je predsednik Upravnog odbora grupe Warmico Mit Gusev.
On dodaje da postoji nekoliko odgovora na problem, od ulaganja u modernizaciju mreže do gradnje novih proizvodnih kapaciteta.
„Stručnjaci kompanije Warmico predlažu razvijanje nove tehnologije koje troškove smanjuju zatvorenim ciklusom i povećanom energetskom efikasnošću tako da proizvodnja i potrošnja stoje jedna uz drugu, a ne na dva kraja preopterećene mreže“, rekao je Gusev.
U analizi se kao delotvoran odgovor izdvaja stvaranje zatvorenih klastera koji spajaju proizvodnju električne energije, na primer biogasne elektrane, sa potrošačem za čije se potrebe taj kapacitet i gradi.
„Takav klaster obezbeđuje stabilnu proizvodnu bazu nezavisnu od vremenskih uslova i hidrologije, štiti konkretan objekat od rizika opšte mreže i istovremeno je rasterećuje. Upravo je stabilnost sistema jedan od ključnih uslova za privlačenje investicija u energetski zahtevne data centre, pa rešenje jednog problema otvara vrata drugom“, navodi se u saopštenju.
Srbija, prema podacima Ministarstva energetike, planira velika ulaganja u energetiku – 14,4 milijarde evra u periodu 2028–2035, od čega oko 2,4 milijarde u modernizaciju mreže i oko 6,5 milijardi u nove proizvodne kapacitete s naglaskom na obnovljive izvore.
„U tom kontekstu, klasteri s priključenim biogasnim postrojenjima mogu biti jedno od rešenja koje jača energetsku sigurnost, smanjuje zavisnost od uvoza i rasterećuje elektroenergetsku mrežu“, zaključak je analize.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.