Fon der Lajen: Verujemo u Crnu Goru kao članicu EU do 2028, uskoro ćemo predstaviti mapu puta

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kazala je da Evropska unija veruje u Crnu Goru kao u 28. članicu, te da ima podršku unije.

„Moja prva poruka je da mi verujemo u Crnu Goru kao u 28. članicu do 2028. godine i pružićemo vam podršku celim putem. Možete da računate na nas“, kazala je Fon der Lajen.

Ona je pohvalila napredak u reformama, naročito u oblasti vladavine prava.

„To je utrlo put za završnu deonicu. Sada radimo na zatvaranju svih preostalih poglavlja do kraja godine. Ti poslednji kilometri maratona su uvek najteži, zato će zahtevati kontinuiranu političku stabilnost i široku podršku svih partija. Snažne odnose sa članicama EU i otpornost u odnosu na pokušaje da se društvo polarizuje“, kazala je predsednica EK.

Crna Gora vodi u regionu sa preko 90 odsto realizovanih obaveza u okviru Plana rasta, istakla je fon der Lajen.

„Vi se pripremate i mi se pripremamo, jer je to dvosmeran proces. Naredne sedmice ćemo predstaviti preglede politika, da vidimo šta treba da uradimo da budemo spremni da prihvatimo nove članice“, kazala je ona na konferenciji za medije.

Ona je kazala da je pristupanje zasnovano na zaslugama, ali ne treba da bude sporo. „Zato ćemo uskoro predstaviti mape puta za najnaprednije kandidate, gdje je i Crna Gora, da vidimo šta ko treba da uradi i do kada“, najavila je fon der Lajen.

Upitana o mapi puta i pravu veta, Fon der Lajen je rekla da upravo sada rade na tome i da zato ne može ići u detalje.

„Kad su zaštitni mehanizmi u pitanju, imali smo ih i u ranijim ugovorima“, kazala je ona.
Govoreći o sporovima sa Hrvatskom, predsednica EK je kazala da je svesna bilateralnih sporova, ali da očekuje da će ih države rešiti.

Premijer Milojko Spajić je kazao da je ovo poslednja dionica na putu ka EU i da se u vladi neće opuštati.

„Ovih nekoliko milja je izazov, ali spremni smo na izazov. Većinu poglavlja smo poslali EK, spremni smo na ocjene, spremni smo na kritike“, dodao je on.

Na pitanje da li će aktuelna politička kriza ugroziti plan da do kraja godine Crna Gora zatvori sva pregovaračka poglavlja, fon der Lajen je odgovorila da je potrebna široka podrška svih političkih partija i da treba da zadrže fokus na putu ka EU.

Spajić je kazao da smo došli skoro do kraja puta i zašto bismo sada bilo šta napravili da to odložimo. „Vjerujem da su sve partije okrenute ka EU članstvu. Optimista sam i ubijeđen da nema razloga da ne izguramo do kraja i uđemo u EU“, kazao je premijer.

Fon der Lajen boravi u Crnoj Gori u okviru svoje šeste godišnje turneje po Zapadnom Balkanu, tokom koje posećuje Albaniju, Kosovo, Crnu Goru i Sjevernu Makedoniju. Evropska komisija je saopštila da su glavne teme turneje naredni koraci država regiona na evropskom putu, njihova postepena integracija u EU i sprovođenje Plana rasta za Zapadni Balkan vrednog šest milijardi eura.

U saoptenju za javnost nakon razgovora, predsednika Jakova Milatovića i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, je saopšteno da Crna Gora mora da se priprema ne samo za završetak pristupnih pregovora već i za funkcionisanje od prvog dana članstva u Evropskoj uniji.

Milatović je rekao da Crna Gora mora paralelno da radi na završetku pregovora i pripremi institucija za obaveze koje će nastupiti članstvom, navodeći da cilj nije samo formalno zatvaranje poglavlja već spremnost države da funkcioniše kao članica Unije.

Poseta fon der Lajen poklopila se sa boravkom evropske komesarke za proširenje Marte Kos u Crnoj Gori, koja je danas učestvovala na sastanku ministara vanjskih poslova Berlinskog procesa u Pržnu kod Budve.

Kos je danas sa crnogorskim ministrom vanjskih poslova Ervinom Ibrahimovićem i hrvatskim ministrom Gordanom Grlićem Radmanom posjetila nekadašnji logor Morinj, gdje su odali počast hrvatskim zarobljenicima iz rata početkom devedesetih.

Kos je tokom boravka u Crnoj Gori poručila i da evropska integracija nije samo tehničko ispunjavanje kriterijuma, već podrazumijeva prihvatanje evropskih vrijednosti, uključujući odnos prema ratnim zločinima i nasljeđu ratova devedesetih.