Prigušeni evropski odgovori na američku intervenciju u Venecueli ukazuju na bojazni da će Grenland biti „sledeća stanica za Trampov avanturizam“ ili od strašnih posledica američkog napuštanja Ukrajine, smatra direktorka Karnegija Evropa Roza Balfur.
U tekstu „Cena slabog evropskog odgovora na Venecuelu“, Balfur navodi da Evropljani nakon vojne intervencije SAD u toj zemlji imaju i lični interes da iznose ubedljive argumente u korist međunarodnog prava ali se ustručavaju da to urade.
Osim eksplicitnih izjava nekih vlada, uključujući francusku, norvešku i špansku, većina je slučaj prihvatila kao svršen čin izražavajući jedino nadu da će se uzeti u obzir međunarodne norme i demokratske težnje naroda Venecuele.
Balfur ukazuje da je konačni rezultat evropske reakcije već poznati kompromis između nastojanja da se izbegne gnev američkog predsednika Donalda Trampa i ponavljanja uobičajene liste pricipa, što je bio okvir u kome se Evropa u prošloj godini nosila sa Trampovim drugim mandatom.
Međutim, smatra ona, postoji mnogo strateških i pragmatičnih razloga da se Evropa snažnije zalaže za međunarodne norme u svetu.
Prema analitičarki Karnegija, EU ima neku vrstu sfere uticaja na evropskom kontinentu zahvaljujući, pored ostalog, svojoj sposobnosti da privuče nove članice. Unija međutim mora da bude u stanju da upravlja tim prostorom u skladu sa svojim demokratskim i zajednički utvrđenim pravilima i ustavima umesto da je oblikuju američka ideologija ili velike tehnološke kompanije.
„EU mora da poštuje Povelju UN da zaštiti Grenland i Dansku, obezbedi da sudbina Ukrajine bude utemeljena na međunarodnom pravu i pravdi, upravlja odnosima sa partnerima poput Velike Britanije i nastavi ambicije oko budućeg proširenja na Balkan, Ukrajinu i Moldaviju“, istakla je Balfur.
Ona je ocenila da bi teritorijalni revizionizam bez međuanrodnih principa i pravila za pregovore mogao da izazove potencijalno katastrofalne posledice, ne samo u lomnim podeljenim regionima poput Balkana i Južnog Kavkaza, već i za postojeće članice EU čiji je ustavni status još osporen, poput Kipra, možda čak i Šapnaije, kao i šire, poput Britanije.
Prema njenom mišljenju, drugi strateški razlog zašto bi Evropljani trebalo snažno da podržavaju međunarodne principe jeste izgradnja boljih odnosa sa zemljama tzv. Globalnog Juga kojima EU upućuje reči iz Povelje UN ali bez praktične primene principa.
„Kredibilitet Evrope u svetu je odavno narušen i to je ugrozilo njenu potragu za partnerima u podršci Ukrajini, kao i za novim trgovinskim partnerima, dok SAD preoblikuju globalnu ekonomuju oko svojih protekcionističkih interesa“, ocenila je direktorka Karnegija.
Kako je navela, EU se uvek lomila između regionalnog i globalnog fokusa i nedavno se priklonila regionalnom ali je geoplitička i ekonomska realnost pokazala da to nije dobar izbor.
Naime, Evropljani moraju da uspostave bliže veze sa zemljama istomišljenicama širom sveta koje promovišu nove pristupe klimatskim promenama, međunarodnoj pravdi i ekonomskom razvoju.
„Pre svega, Evropoljani moraju biti daleko otvoreniji za reformisanje međunarodnog sistema kako bi ga učinili inkluzivnijim“, istakla je Balfur.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.