Američki naučnici ispitali biološki sat i zašto neko brže stari

 Američki naučnici analizirali su krv više od 3.200 ljudi kako bi razumeli kako funkcioniše biološki sat i zašto neko stari brže, jer dve osobe istih godina na papiru, mogu da budu u veoma različitom zdravstvenom stanju i da stare drugačije, preneo je danas Juronjuz (Euronews).

Naučnici već koriste nekoliko isprobanih metoda za procenu brzine kojom osoba biološki stari. Nova studija sada je ispitala šta se dešava u telu i šta ukazuje na brže starenje.

Stručnjaci su analizirali epigenetski sat, odnosno hemijske promene oko DNK (metilacija DNK) koje mogu da utiču na ponašanje gena bez promene samog genetskog koda.

Epigenetski sat, kao metod pročuvanja naučnika, koristi se u istraživanju starenja za proučavanje veza između biološkog starenja, bolesti, fizičke slabosti i rizika od smrti.

„Starenje nije samo broj svećica na vašoj rođendanskoj torti, već i ono što se dešava unutar vaših ćelija“, rekao je T. Em Arpavong (Arpawong), vanredni profesor gerontologije na Univerzitetu Južne Kalifornije.

Međutim, još nije poznato šta se dešava u telu ako epigenetski sat ukazuje na ubrzano starenje. Da bi to saznali, američki istraživači su analizirali uzorke krvi od 3.227 učesnika u američkoj studiji o zdravlju i penziji (Health and Retirement Study).

Oni su uporedili epigenetski sat sa aktivnošću gena kako bi videli šta se desilo u telu kada taj sat signalizira brže starenje.

Studija je pokazala različite znake starenja u telu. Neki su bili više povezani sa načinom na koji telo koristi energiju i sa rastom ćelija, dok su drugi bili povezani sa aktivnošću imunog sistema i procesima upale u organizmu.

Svi uzorci krvi su imali zajedničke karakteristike, promene koje uključuju imuni sistem, metabolizam i komunikaciju između ćelija.

Prema rečima istraživača, studija bi mogla da pomogne naučnicima da dalje istraže šta zapravo utiče na ubrzano starenje, kao na primer da li je to imuni sistem ili metabolizam.

Glavna autorka studije Ajlin Krimins (Eileen Krimmins) sa Univerziteta Južne Kalifornije veruje da studija može da pomogne u otvaranju „crne kutije“ bioloških satova starenja.