Njujorška berza danas ide ka rekordnom maksimumu posle najnovijeg znaka da inflacija opada, kao i cene nafte.
Cena barela sirove nafte marke Brent pala je za 1,4% na 87,71 dolara. Ona je tokom jula naglo varirala između 72 i 102 dolara jer su rasle i opadale nade da bi sporazum u ratu s Iranom mogao da omogući tankerima za naftu da ponovo slobodno izlaze sa Bliskog istoka i isporučuju sirovu naftu širom sveta.
Indeks S&P 500 je porastao za 0,6%, a industrijski prosek Dau Džonsa za 22 poena, ili manje od 0,1%, dok je kompozitni indeks Nasdak je viši za 0,7%.
Vol strit se opustio pošto je izveštaj pokazao da su cene na veleprodajnom nivou u SAD bile 4,7% više prošlog meseca nego godinu dana ranije. Iako je to i dalje veoma visoko, nije tako loše kao stopa inflacije od 5,5% na veleprodajnom nivou u junu, i nešto je bolje nego što su očekivali ekonomisti.
Ako inflacija nastavi da se kreće u tom pravcu, Federalne rezerve bi mogle da odustanu od povećanja kamatnih stopa. Više kamatne stope bi pomogle u kontroli inflacije, ali usporavaju privredu i čine pozajmljivanje novca skupljim za sve.
Ako bude povećanja kamata bilo bi prvo za više od tri godine. To bi moglo da razljuti predsednika Donalda Trampa, koji lobira za niže kamatne stope.
Prinosi trezorskih obveznica su pali na tržištu obveznica, što smanjuje pritisak na akcije i druge investicije. Prinos na desetogodišnje državne obveznice pao je na 4,64% sa 4,68% kasno u sredu i sa 4,72% u ponedeljak, iako je i dalje znatno iznad nivoa od 3,97% pre nego što je rat sa Iranom doveo do skoka cena nafte i benzina.
Na berzama u Evropi indeksi su uglavnom bili niži, a mešoviti u Aziji. Južnokorejski Kospi je ponovo imao jednu od najvećih pomeranja na svetu i skočio je za 3,6%. U Seulu su najveće oscilacije akcija veštačke inteligencije jer tamo dominiraju dva tehnološka giganta, Samsung Electronics i SK Hynix.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.