Američki ambasador pri Evropskoj uniji Endru Pazder izjavio je da EU optužuje SAD da uvođenjem dodatnih carina krši trgovinski sporazum, dok istovremeno i sama potkopava taj sporazum uvođenjem „protekcionističkih mera maskiranih u klimatsku politiku“ – putem Mehanizama prekograničnog usklađivanja cene ugljenika (CBAM).
U autorskom tekstu za Fajnenšel tajms, Pazder ističe da se CBAM suštinski ne razlikuje od američkih carina na čelik i aluminijum i da obe politike imaju za cilj da zaštite domaće proizvođače, a za rezultat povećanje cene uvoza.
Pazder podseća da su SAD 2018. počele da uvode carine na čelik i aluminijum kako bi održale jaku domaću industrijsku bazu i da su od tada proširile carine na mašine, opremu i druge proizvode koje sadrže čelik i aluminijum.
EU je osudila ove mere kao kršenje Okvirnog sporazuma o trgovini između SAD i EU, tražeći da one budu ukinute do kraja godine.
„Ipak, EU je najavila sopstvenu graničnu taksu na mnoge iste proizvode putem CBAM-a. EU naziva CBAM klimatskom merom usmerenom na sadržaj čelika i aluminijuma, ali carina je carina čak i pod drugačijim nazivom“, kazao je Pazder.
On ocenjuje da protestovanje protiv američkih mera nacionalne bezbednosti uz istovremeno uvođenje protekcionističkih barijera predstavlja dvostruke standarde.
„Ako se EU protivi tome da Amerika prilagođava svoje politike domaćim prioritetima, ne može kredibilno da brani svoje paralelno prilagođavanje, posebno dok optužuje SAD da krše bilateralni sporazum koji i sama potkopava“, ocenio je američki ambasador.
Pazder dodaje da su SAD uvele carine na čelik i aluminijum i njihove derivate da bi zaštitile američke proizvođače od naglog povećanja uvoza tih proizvoda iz zemalja koje subvencionišu njihovu proizvodnju, posebno iz Kine, zbog čega je i EU uvela carinu od 50 odsto na uvoz čelika.
„CBAM se razlikuje po formi, ali ne i po suštini“, navodi Pazder, objašnjavajući da uvoznici gvožđa, čelika, aluminijuma i srodnih proizvoda moraju da prijave emisije ugljenika u procesu proizvodnje koje podležu CBAM-u.
Čelik i aluminijum su materijali sa najvećim sadržajem ugljenika, odnosno čijom se tradicionalnom proizvodnjom u visokim pećima oslobađa velika količina emisija ugljen-dioksida, tako da CBAM značajno povećava cenu uvezenih proizvoda koji su obuhvaćeni tim mehanizmom.
„U osnovi, obe politike predstavljaju prilagođavanje kako bi se domaći proizvođači zaštitili od nefer konkurencije, bilo da se radi o blažim ekološkim propisima ili subvencionisanom višku kapaciteta“, naveo je Pazder.
On dodaje da su carine na čelik i aluminijum uvedene u skladu sa članom 232 američkog Zakona o proširenju trgovine (koji omogućava predsedniku SAD da ograniči uvoz ili uvede carine da bi zaštitio nacionalnu bezbednost) zbog pretnji stranog prekomernog kapaciteta domaćem sektoru metala.
CBAM, dodaje, napravljen je da bi se sprečilo „curenje ugljenika“, odnosno premeštanje proizvodnje u zemlje sa manje strogim klimatskim standardima. Time se štite evropske kompanije na koje se primenjuje EU Sistem trgovine emisijama (ETS), a koji predviđa velike kazne za prekoračenje dozvoljene emisije gasova s efektom staklene bašte, što posebno pogađa energetski intenzivne industrije kao što su čelik i aluminijum.
„U oba slučaja, mere povećavaju troškove uvoza da bi se zaštitila lokalna proizvodnja. Paralele su nesumnjive. Pošiljka mašina koje sadrže čelik suočava se sa dodatnim američkim carinama na osnovu sadržaja metala. U EU, ista roba suočava se sa naknadama na osnovu proizvodnje emisija u okviru CBAM-a. Jedna je predstavljena kao bezbednosna politika, druga kao klimatska. Obe povećavaju cenu ciljanog uvoza u odnosu na domaće opcije“, istakao je Pazder.
On dodaje da, dok su SAD u dobroj meri smanjile broj proizvoda koji podležu carinama, EU planira da proširi listu proizvoda koji podležu CBAM-u, što je u suprotnosti sa obavezama iz Okvirnog sporazuma.
„CBAM nesumnjivo štiti proizvođače iz EU, dok u nepovoljan položaj stavlja uvoz iz zemalja koje nemaju ekvivalentne takse na emisiju ugljenika. Time Brisel radi upravo ono što kritikuje kod SAD“, naveo je Pazder i istakao da ako su pogranične dažbine nelegitimne kao instrument nacionalne bezbednosti, onda su nelegitimne i kao alat u „klimatskom krstaškom ratu“.
Pazder je zaključio da se EU predstavlja kao zaštitnik trgovine zasnovane na pravilima od protekcionizma, ali da optužbe na račun SAD zbog navodnog kršenja Okvirnog sporazuma, dok istovremeno uvodi CBAM, urušavaju njen kredibilitet.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.