Advokat traži proveru rada Javnog tužilaštva za organizovani kriminal u slučaju Panda iz 1998.

Advokat Ivan Ninić je kao punomoćnik oštećenih podneo zahtev Vrhovnom javnom tužiocu Srbije za vršenje nadzora nad radom Javnog tužilaštva za organizovani kriminal u predmetu  povezanim s ubistvom u kafiću „Panda“ u Peći 14. decembra 1998. godine.

Ninić je zastupnik članova porodica ubijenih mladića: Zvonimira Gvozdenovića, Lazara Obradovića, Ljubomira Ristića, Vojislava Trifovića, Mirjane Stanojević i Milene Radević.

On u podnesku od ponedeljka, 27. jula, dostavljenom agenciji Beta, konstatuje da se pred Javnim tužilaštvom za organizovani kriminal (JTOK) vodi postupak povodom tog teškog zločina kada je svirepo ubijeno šest mladića srpske nacionalnosti. Taj postupak je u fazi istražnih, odnosno dokaznih radnji pred tim tužilaštvom već godinama, i saslušano je oko 40 svedoka, bez konačnog tužilačkog ishoda.

Ninić navodi da je ranije podneo dva ključna, detaljno obrazložena i procesno utemeljena dokazna predloga koji su imali za cilj konačno utvrđivanje materijalne istine.

Prvim podneskom od 4. jula 2023. godine je predloženo izvođenje dokazne radnje saslušanja svedoka Jovice Stanišića i Franka Simatovića radi provere posrednih saznanja svedoka Čedomira Jovanovića (iznetih u zapisniku od 5. aprila 2023. godine), koja su od strane Stanišića preneta 2001. godine tadašnjem predsedniku Vlade Srbije Zoranu Đinđiću, a koja se odnose na Simatovića i njegova eventualna saznanja o događaju u „Pandi“.

Drugi odnesak je od 10. avgusta 2023. godine, kojim je predloženo izvođenje dokazne radnje saslušanja svedoka Aleksandra Vučića, sada predsednika Srbije.

Taj predlog je, piše Ninić, „detaljno obrazložen kroz prizmu njegovih (Vučićevih) javnih izjava datih u kontinuitetu od 2013. godine do danas (u emisiji „Teška reč” na TV Pink, te na konferencijama za novinare u Vladi Srbije i za Prvu TV)“ kada je Vučić „eksplicitno tvrdio da ‘zločin u ‘Pandi’ nisu počinili Albanci’, da je ‘gotovo siguran šta se desilo… ali nema dokaza’, da ‘određene informacije govore o mogućim počiniocima… i nisu saglasne sa onim što je saopštavano’, te da ‘naši organi tragaju za potpunim saznanjima’ „.

Saslušanje Vučića, piše Ninić, predloženo je imajući u vidu njegove državne funkcije, a posebno funkciju šefa Biroa za koordinaciju službe bezbednosti koju je obavljao od 2013. godine, što mu je omogućilo uvid u naročito osetljive informacije iz sektora bezbednosti.

Iako je od podnošenja tih podnesaka proteklo više od tri godine, Javno tužilaštvo za organizovani kriminal do danas nije preduzelo predložene dokazne radnje, niti je oštećene i njihovog punomoćnika zvanično obavestilo o razlozima za potpunu procesnu pasivnost, naveo je advokat.

Ocenio je da nepostupanje Javnog tužilaštva za organizovani kriminal u ovom predmetu predstavlja direktno kršenje zakonskih obaveza javnotužilačke funkcije i povredu osnovnih ljudskih prava oštećenih: Neažurnost, nesavesnost i neodgovornost; Povreda prava na suđenje u razumnom roku i Selektivno postupanje i kršenje procesnih kriterijuma.

Imajući u vidu sve činjenice i zakonske odredbe, oštećeni preko svog punomoćnika zahtevaju da Vrhovni javni tužilac, u okviru svoje Ustavom i zakonom utvrđene nadležnosti, hitno reaguje i izvrši vanredni nadzor nad radom Javnog tužilaštva za organizovani kriminal u tom predmetu, te utvrdi zbog čega nisu preduzete dokazne radnje predložene podnescima njihovog punomoćnika.

Oni zahtevaju i da Vrhovni javni tužilac izda obavezno uputstvo Glavnom javnom tužiocu za organizovani kriminal kojim će naložiti hitno i neodložno sprovođenje predloženih dokaznih radnji – saslušanja svedoka Aleksandra Vučića, Jovice Stanišića i Franka Simatovića.

Zahtevaju i da Vrhovni javni tužilac naloži preduzimanje svih mera da bi se obezbedilo zakonito, savesno i ažurno postupanje u ovom predmetu, te zaštitilo pravo oštećenih na suđenje u razumnom roku koje je višegodišnjom pasivnošću JTOK-a teško povređeno, naveo je Ninić.

Pored toga, advokat Ninić je Tužilaštvu za organizovani kriminal u ponedeljak, 27. jula, kao punomoćnik, imajući u vidu nove navode u javnom prostoru, preneo predlog oštećenih da Tužilaštvo izvede dokazne radnje radi provere istinitosti navoda da je Radomir Boban Baćović neposredni izvršilac radnje krivičnog dela u vezi sa događajem 14. decembra 1998. godine u Peći, piše u tom podnesku dostavljenom agenciji Beta.

To se traži jer je Miloš Medenica koji je u bekstvu po poternici organa gonjenja Crne Gore od 18. jula, posredstvom svog „Telegram“ kanala pod nazivom „Medeni Sve Zna“ koji ima više od 38.000 pratilaca, objavio svoju video izjavu u kojoj je rekao da je „Boban Baćović još od devedesetih godina poznat kao lice koje je radilo za tadašnju službu državne bezbednosti, poznatu i kao RDB“ i da je ta služba „1998. godine, kad je eskalirao sukob na Kosovu, planirala da inscenira napad na srpske civile kako bi dobio legitimitet za vojnu intervenciju“.

Taj zadatak, rekao je dalje Medenica, bio je „poveren Bobanu Baćoviću koji je 14. decembra 1998. godine, sa još jednim licem, upotrebom automatskog oružja u kafiću Panda, svirepo ubio šestoricu srpskih mladića, od kojih su petorica bili maloletni, a jedan punoletan“.

Medenica je dodao da je o tome „svojevremeno govorio“ i šef SNS Vučić, „ali celu istinu nikada nije otkrio“.

Oštećeni ukazuju Tužilaštvu i da je 13. marta 2023. godine „M portal“ iz Crne Gore objavio tekst pod naslovom „Masakr u ‘Pandi’ počinile su današnje vođe zemunskog i škaljarskog klana„.

U tom tekstu piše da su, „prema pouzdanim informacijama do kojih je M portal došao u regionalnim obavještajnim službama, ovaj zločin za račun Službe državne bezbjednosti, počinili Luka Bojović, Siniša Petrić ‘Zenica’ i Radomir Boban Baćović, danas vođa škaljarskog klana i jedan od najbližih Bojovićevih saradnika. Nalogodavac je bio Radomir Rade Marković, tadašnji šef Službe državne bezbjednosti, organizator Milorad Ulemek Legija, komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO), a Bojović, ‘Zenica’ i Baćović direktni izvršioci“.

Dakle, piše u podnesku, navodi Miloša Medenice nisu nova informacija u javnom prostoru, već se ponavljaju i neophodno je da ih tužilaštvo tretira na ozbiljan način radi rasvetljavanja svih činjenica koje će ukazati na neposredne organizatore i izvršioce kritičnog događaja 14. decembra 1998. godine u Peći, preneo je advokat Ninić.