Svetska zdravstvena organizacija: Protiv vrućine po receptu Nemačke – pre svega drveće i voda

Filijala Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu danas u Berlinu, povodom Dana akcije protiv vrućine u Nemačkoj, predstavlja nove smernice za akcione planove za zdravlje i zaštitu od vrućine. 

SZO podseća da svake godine ekstremne vrućine širom sveta dovode do porasta bolesti i zdravstvenih tegoba i prevremene smrti. Kardiovaskularne bolesti se posebno češće javljaju ili pogoršavaju pod uticajem vrućine.

Sve dugotrajniji toplotni talasi su sve veća pretnja po javno zdravlje posebno zbog urbanizacije i rastućeg udela grupa stanovništva sa povećanim rizikom – starijih i osoba sa zdravstvenim problemima.

Zato SZO objavljuje sdmernice kao naučnu osnovu za državne organe širom sveta da efikasno organizuju mere zaštite od vrućine.

Savezni ministar Nemačke za životnu sredinu Karsten Šnajder je rekao da u borbi s vrućinom pomažu gradsko drveće, parkovi, netaknute reke, šume i močvare koje primetno hlade vazduh, a uz to skladište vodu.

„Često je i nekoliko stepeni hladnije pod velikim drvećem. Priroda nam može pomoći u borbi protiv vrućine ako joj to dozvolimo“, kazao je on i dodao da zato Savezna vlada Nemačke ulaže više nego ikada ranije u te praktične mere protiv klimatskih promena.

Regionalni direktor SZO za Evropu Hans Anri P. Kluge je ukazao da se Evropa zagreva brže od bilo kojeg drugog kontinenta „a mi to plaćamo životima“. Više od 200.000 ljudi širom Evrope je umrlo od vrućine samo u poslednje četiri godine.

Istakao je da se „tome mora stati kraj“ jer „vrućina jeste tihi ubica, ali nije neizbežna“.

Većina prevremenih smrti usled ekstremnih vrućina dogodila se u Italiji, zatim u Španiji, Nemačkoj i Grčkoj, pri čemu Grčka ima najveći broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom na milion stanovnika. Po Institutu „Robert Koh“, prošle godine u Nemačkoj je bilo ukupno 2.500 smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom, naročito su pogođeni stariji i osobe sa zdravstvenim problemima.

Nove smernice SZO zasnovane na dokazima daju vlastima jasan plan za izgradnju sistema pripravnosti koji spasavaju živote, a partneri poput nemačke Savezne vlade i nemačke Države Berlin pokazuju put, kazao je Kluge.

Ina Čibora, senatorka Države Berlin za visoko obrazovanje i istraživanje, zdravstvo i dugoročnu negu je rekla da Berlin godinama aktivno radi na zaštiti gradskog stanovništva od vrućine i „veoma ozbiljno shvata svoje odgovornosti u javnim službama“.

To uključuje dugoročno održavanje i proširenje parkova, zelenih i vodenih površina, kao i strukturne mere zaštite od toplote.

Savezno ministarstvo Nemačke za životnu sredinu (BMUKN) je još 2017. godine objavilo preporuke za razvoj sistema za upozoravanje na vrućinu, a sada istražuje opcije za nacionalni akcioni plan.

Berlinski senat je 2025. godine doneo državni akcioni plan za zaštitu od toplote i zdravlja sa 72 mere.

Javnost se svakog leta obaveštava putem raznih analognih i digitalnih medija, a portal za zaštitu od toplote pruža pristup akcionom planu za zaštitu pacijenata od toplote, mapi hladnijihh mesta u gradu, kao i savetima o ponašanju.