Tramp kaže da Iran pregovara poslednjim snagama i da izbori neće uticati na njegovu strategiju

Predsednik SAD Donald Tramp je u sredu tvrdio da Iran „pregovara poslednjim snagama“ i insistirao da ga poslanički  izbori u novembru neće naterati da žuri sa sporazumom o okončanju skoro tromesečnog rata koji je izazvao teškoće širom sveta.

Govoreći na početku sastanka svog kabineta, Tramp je izrazio uverenje da je sporazum s Iranom blizu.

Predsednik traži sporazum koji će ponovo otvoriti Ormuski moreuz i pružiti mu verodostojan argument da je iranski nuklearni kapacitet dovoljno smanjen da bi proglasio pobedu SAD, čime bi se okončao rat politički štetan za vladajuće Republikance.

Ali kako sada stvari stoje, Trampu preti da otkrije da će se rat koji je on poveo, završeti nezadovoljavajuće za njega.

Sporazum koji je u nastajanju odlaže mnoga ključna pitanja i već je izložio republikanskog predsednika žestokim kritikama – čak i nekih njegovih pristalica – da će iranski tvrdokorni lideri izaći iz sukoba potučeni, ali ohrabreni.

Sve kulminira baš kada u fokus stižu izbori koji će odrediti kontrolu nad Kongresom dok Republikanci brinu da rastući troškovi i cene goriva pomračuju raspoloženje američkog biračkog tela.

Ali Tramp je u sredu odbacio ideju da će predstojeći izbori oblikovati njegovu iransku strategiju.

„Mislili su (Iranci) da ću izdržati manje nego oni: ‘on ima izbore’ “, rekao je Tramp i nastavio: „Ne zanimaju me izbori“.

Tramp je priznao da još ima posla sa sporazumom, ali je govorio sa izvesnom sigurnošću da će ga dve strane postići.

„Oni (Iranci) jako žele da postignu dogovor“, rekao je Tramp. „Do sada nisu stigli do toga. Nismo zadovoljni time, ali bićemo – ili to, ili ćemo morati jednostavno da završimo posao“, rekao je aludirajuži na nastavljanje rata.

Pregovori su se dodatno iskomplikovali pošto su američke snage u ponedeljak izvele ono što je Pentagon nazvao „odbrambenim“ napadima na iranska mesta za lansiranje raketa i čamce za postavljanje mina u moru. SAD su saopštile da su delovale „uzdržano“ zbog višenedeljnog primirja, dok je Iran osudio napade kao „znak loše vere i nepouzdanosti“.

Dok Tramp insistira da je dogovor na dohvat ruke, čini se da postoji ogromna udaljenost između SAD i Irana o nekoliko ključnih pitanja. Predsednik se takođe suočava sa pitanjima svojih republikanskih saveznika koji su rekli da uslovi iz nacrta sporazuma deluju previše povoljno za Teheran.

Oni se protive jer kažu da uslovi previše podsećaju na nuklearni sporazum koji je sa Iranom postigao demokratski predsednik Barak Obama, Tramp ga otpisao tokom svog prvog mandata.

Prema potencijalnom sporazumu, Teheran bi pristao da se odrekne svojih zaliha visoko obogaćenog uranijuma – ključnog Trampovog zahteva – u zamenu za ublažavanje sankcija.

Jedan zvaničnik je rekao da će način na koji će Iran odustati od uranijuma biti predmet daljih razgovora tokom 60 dana posle potpisivanja. Deo uranijuma bi verovatno bio razblažen, dok bi ostatak bio prebačen u neku treću zemlju, rekao je taj zvaničnik.

Tramp je rekao da mu „ne bi bilo prijatno“ da Rusija ili Kina preuzmu iranske zalihe visoko obogaćenog uranijuma. Te dve države imaju najbliže odnose sa Teheranom, a nuklearni analitičari su rekli da bi mogle biti potencijalno prihvatljiva treća strana za Iransku Republiku da preuzmu njen obogaćeni uranijum na osnovu potencijalnog sporazuma.

Iran ima 440,9 kilograma uranijuma koji je obogaćen do 60% čistoće, te je samo kratak, tehnički korak potreban od nivoa obogaćenja za oružje od 90%, po podacima Međunarodne agencije za atomsku energiju.

Iran se nije javno obavezao da će se odreći svog uranijuma.

Još jedno ključno nerešeno pitanje je to da li će prekid vatre SAD – Iran obuhvatiti i operacije Izraela protiv Hezbolaha, militantne grupe koju podržava Iran u Libanu. Iran je insistirao da Liban mora biti obuhvaćen svakim sporazumom o prekidu vatre dogovorenim sa Sjedinjenim Državama.

Čini se da administracija SAD ostavlja izvestan prostor za manevrisanje o pitanju Libana. Memorandum o razumevanju koji se pojavio poziva na prekid vatre između SAD i njihovih saveznika protiv Irana i njegovih saveznika, poput Hezbolaha, ali takođe naglašava pravo Izraela da deluje protiv neposrednih pretnji i u samoodbrani.

Premijer Benjamin Netanjahu je u utorak objavio da izraelska vojska „produbljuje operacije“ u Libanu. Preko noći, izraelska vojska se sukobila sa militantnom grupom Hezbolah koju podržava Iran duž strateški važne reke Litani u južnom Libanu, dok su izraelske trupe prodirale dalje, severno od nje.

Džonatan Konrikus, bivši portparol Izraelskih odbrambenih snaga, rekao je da Izrael očekuje da će Iran brzo usmeriti svako ublažavanje sankcija na obnavljanje svojih vojnih kapaciteta i jačanje svojih saveznika, uključujući Hezbolah i Hamas u Gazi.

„Nismo završili s borbom jer iranski režim nije pao“, rekao je Konrikus, viši saradnik Fondacije za odbranu demokratija, vašingtonskog istituta tvrdog krila.

Tramp je u sredu takođe potvrdio svoj poziv da sporazum treba da uključuje zahtev da se nekoliko dodatnih zemalja, uključujući Kuvajt, Saudijsku Arabiju, Katar i Pakistan, pridruže Abrahamovim sporazumima,  postignutim uz posredovanje SAD iz Trampovog prvog mandata čiji je cilj normalizacija diplomatskih i ekonomskih odnosa sa Izraelom.

„Mi, znate, snažno zahtevamo da se pridruže“, rekao je Tramp.

Trampov optimizam da bi druge bliskoistočne i većinski muslimanske zemlje uskoro mogle da potpišu te sporazume, mogao bi biti preambiciozan.

Na primer, Saudijska Arabija, najznačajnija sila u arapskom svetu i dugo smatrana najvećim dostignućem normalizacije s Izraelom – ako bi je bilo, insistirala je da uspostavljanje garantovanog puta ka palestinskoj državi ostane preduslov. Tome se Izrael žestoko protivi.

Tramp je tokom razgovora sa liderima bliskoistočnih saveznika tokom vikenda insistirao na Abrahamovim sporazumima.

Barbara Lif, penzionisana ambasadorka SAD u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i visoka zvaničnica Stejt departmenta tokom demokratske administracije predsednika Džoa Bajdena, rekla je da su joj zvaničnici iz zemalja Zaliva koji su razgovarali s Trampom, rekli da je njegov nastup dočekan „ćutanjem od zaprepšćenja“.

Druga osoba je osporila je to osporila i rekla da su neki arapski saveznici pozitivno odgovorili na predsednikov poziv da se pridruže sporazumima.

Lif, istaknuta diplomatska saradnica u Institutu za Bliski istok, rekla je da bliskoistočni saveznici Sjedinjenih Država smatraju da će Iran verovatno iskoristiti svaki novac od ublažavanja sankcija za jačanje svojih vojnih snaga. Ipak, oni su podržali Trampove napore da okonča rat.

„Oni ne vide drugi izlaz“, reklao je Lif o američkim saveznicima u regionu. „I ne vide drugi izlaz zbog mnogih od grešaka koje su predsednik i njegova administracija napravili do sada u vođenju tog rata“, kazala je ona.