Iranci su danas počeli da ponovo dobijaju pristup internetu pošto su vlasti okončale višemesečno isključenje tih usluga.
Međutim, korisnici kažu da je veza spora i nefunkcionalna u nekim oblastima, a aplikacije Jutjub, Instagram i neke duge su bile veoma ograničene u odnosu na vreme pre isključenja koji je počeo tokom masovnih protesta u januaru.
Vlasti su opravdale isključenje zahtevima odmbaren pošto su Sjedinjene Države i Izrael napali Iran 28. februara.
Odluka vlasti da ukinu neka ograničenja ove nedelje došla je u trenutku kada se činilo da se pregovarači Irana i SAD približavaju trajnijem primirju. Međutim, mnogi Iranci strahuju da bi pristup mogao ponovo biti ukinut u svakom trenutku.
Kompanija za praćenje interneta Netblocks je saopštila da je u Iranu mogućnost uređaja da se povežu na internet na oko 86% kapaciteta u odnosu na vreme pre isključenja. Firma za analizu interneta Kentik je saopštila da je saobraćaj na internetu u Iranu 40% pređašnjeg.
Amir Rašidi, iranski analitičar sajber-bezbednosti, rekao je da i dalje ima rasprostranjenih prekida veza i da je prerano reći da je obustava završena.
Oko 90 miliona stanovnika Irana je bilo odsečeno od interneta tokom većeg dela 2026. godine, što je jedno od najdužih i najstrožih nacionalnih obustava na svetu. Mladi ljudi sa onlajn karijerama ostajali su bez prihoda, a gubitak radnih mesta i zatvaranje onlajn preduzeća doprineli su visokim ekonomskim troškovima rata.
Prekid je otežao komunikaciju iranskih porodica tokom meseci nemira i rata. U nekim trenucima, telefonske linije su takođe bile prekinute, pa potom uključene.
Cene su skočile tokom isključenja interneta, a stanovnici Teherana ponekad su plaćali oko 7,50 dolara po gigabajtu. Sada su se vratile na oko 2,25 dolara za 30 gigabajta, otprilike kao pre januarskih protesta.
Čak i tada, Iran je strogo kontrolisao pristup popularnim društvenim mrežama, što je mnoge navelo da se oslanjaju na virtuelne privatne mreže (VPN). Cena tih zaobilaznih rešenja je porasla tokom prekida rada interneta, čineći ih nedostupnim za mnoge jer je ekonomija Irana pogođena.
Kompanije su počele ponovo da se pojavljuju na mreži objavama na sajtovima Instagram i Telegram.
Prekid interneta koštao je Iran procenjenih 30-40 miliona dolara dnevno, a indirektni gubici verovatno su dvostruko veći, rekao je prošlog meseca lokalnim novinama član Iranske privredne komore Afšin Kolahi. Oko 10 miliona ljudi ima poslove koji zavise od internet veze, po rečima ministra komunikacija Satara Hašemija.
Iranci su sve vreme imali pristup domaćoj mreži, ali ona ima daleko uži domet, a korisnici su se žalili na lošu uslugu i jaku cenzuru.
Visoki vladini zvaničnici dobijaju SIM kartice koje im omogućavaju pristup globalnom internetu i pod pritiskom Vlada je tokom blokade proširila pristup tim SIM karticama i nekim profesijama.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.