Završna vežba nuklearnih snaga vojski Rusije i Belorusije održana je danas, a predsednik Rusije Vladimir Putin ju je pratio iz svog kabineta u Moskvi.
Kamioni s interkontinentalnim balističkim raketama tutnjali su šumskim putevima, atomske podmornice su isplovile iz arktičkih i pacifičkih luka, a posade su se ukrcavale u ratne avione.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je u vežbi učestvovalo 64.000 vojnika, preko 200 raketnih lansera, više od 140 aviona, 73 površinska ratna broda i 13 podmornica, uključujući osam naoružanih interkontinentalnim balističkim raketama sa nuklearnim glavama.
U fokusu vežbe su bile „priprema i upotreba nuklearnih snaga pod pretnjom agresije“, navodi se u saopštenju Ministarstva.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je bio na u vežbi i pored ruske balističke rakete kratkog dometa „Iskander“ sposobne za nošenje nuklearnog oružja, rekao: „Odavno to sanjam“.
Trodnevna vežbe koja je počela u utorak izvdena je uprkos porastu broja ukrajinskih napada dronovima, neki i do predgrađa Moskve, u kojima su poginule tri osobe i oštećeno nekoliko zgrada i industrijskih objekata.
Uvežbavana je saradnja s Belorusijom, saveznicom Rusije u kojoj je smešten ruski arsenal u gde je i najnoviji raketni sistem srednjeg dometa Orešnik, sposoban za nošenje nuklearnog oružja.
Predsdnik Rusije VLadimir Putin je 2024. godine odobrio revidiranu nuklearnu doktrinu, po kojoj se svaki konvencionalni napad neke države na Rusiju koji bi podržala neka nuklearna sila, smatra zajedničkim napadom te države i te sile. Ta pretnja je očigledno imala za cilj da obeshrabri Zapad da dozvoli Ukrajini da napadne Rusiju zapadnim oružjem dužeg dometa.
Revidirana doktrina je stavila Belorusiju pod „ruski nuklearni kišobran“, a Putin je rekao da će Moskva zadržati kontrolu nad svojim nuklearnim oružjem raspoređenim u Belorusiji, ali da će dozvoliti toj svojoj saveznici da bira ciljeve u slučaju sukoba.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.