Amnesti Internešenel: U 2025. najviše pogubljenja za poslednje 44 godine

U 17 zemalja je prošle godine ukupno registrovano 2.707 pogubljenja, najviše od 1981, pokazao je danas objavljeni godišnji izveštaj organizacije za ljudska prava Amnesti internešenel o globalnoj primeni smrtne kazne.

Iza rasta od 78 odsto u odnosu na 2024. stoje iranske vlasti koje su 2025. pogubile 2.159 ljudi, više nego dvostruko u odnosu na godinu dana ranije.

Sledi Saudijska Arabija sa 356 pogubljenja za krivična dela povezana sa drogom.

U Kuvajtu je broj smrtnih kazni gotovo utrostručen, na 17, u Egiptu gotovo udvostručen, na 23, a povećan je i u Singapuru, sa 9 na 17, i SAD, sa 26 na 47.

Ukupan broj u 2025. ne uključuje hiljade pogubljenja za koja Amnesti veruje da su se dogodila u Kini.

Generalna sekretarka organizacije Anjes Kalamar rekla je da je do alarmantnog rasta upotrebe smrtne kazne došlo zbog male, izolovane grupe država koje su spremne da je izvrše po svaku cenu, bez obzira na globalni trend ukidanje te kazne.

„Od Kine, Irana, Severne Koreje i Saudijske Arabije, do Jemena, Kuvajta, Singapura u SAD, ta besramna manjina sprovodi smrtnu kaznu kako bi ulila strah, slomila neslaganje i pokazala snagu koju državne institucije imaju nad ugroženim ljudima i marginalizovanim zajednicama“, rekla je Kalamar.

U izveštaju se navodi da je gotovo polovina smrtnih kazni izvršena za dela povezana sa „ratom protiv droge“.

„Vreme je da se zemlje koje sprovode smrtu kaznu usklade sa ostatkom sveta i ostave tu odvratnu praksu u prošlosti“, istakla je Kalamar.

Izveštaj je pokazao da u Evropi i Centralnoj Aziji nisu zabeležene smrtne kazne, da su SAD već 17. uzastopnu godinu jedina zemlja Amerike koja je pogubila ljude, da su u podsharaskoj Africi pogubljenja bila ograničena na Somaliju i Južni Sudan, da je Avganistan bio jedini u Južnoj a Singpaur i Vijentam u Jugoistočnoj Aziji koji su sprovodili pogubljenja.

Amnesti ističe da je 1977, kada je počeo borbu protiv smrtne kazne, bilo samo 16 zemalja koje su je ukinule a danas je takvih 113.

„S obzirom da su ljudska prava ugrožena širom sveta, milioni ljudi nastavljaju da se bore protiv smrtne kazne… Potpuna abolicija je moguća ako se svi snažno usprotivimo nekolicini izolovanih. Moramo održavati plamen ukidanja sjajnim sve dok se svet potpuno ne oslobodi senki vešala“, rekla je Kalamar.