Na današnji dan 17. maj

1973 – Specijalni komitet američkog Senata počeo je istragu o aferi Votergejt u kojoj su pristalice republikanske stranke bile optužene da su pred predsedničke izbore 1972. radi špijunaže provalile u sedište Demokratske stranke. Administracija tadašnjeg predsednika SAD Ričarda Niksona (Richard Nixon) optužena je da ometa istragu, pa je pokrenut postupak za opoziv predsednika. Nikson je u avgustu 1974. dao ostavku, a predsednički položaj preuzeo je dotadašnji potpredsednik Džerald Ford (Gerald).

1102 – Prvi ugarski kralj iz dinastije Arpadovića krunisan je u Biogradu za kralja Hrvatske i Dalmacije.

1395 – Poginuo je Kraljević Marko, najstariji sin i naslednik kralja Vukašina, najpopularnija ličnost srpskih narodnih pesama. Prema nepouzdanim podacima, poginuo je kao turski vazal u borbi protiv vlaškog vojvode Mirče na Rovinama. U narodnim pesmama idealizovan je kao uzor junaštva i zaštitnik sirotinje od zuluma i nasilja.

1510 – Umro je italijanski slikar Sandro Botičeli (Botticelli). Njegova dela „Proleće“ i „Rođenje Venere“ smatraju se ovaploćenjem renesansnog duha. Po narudžbi Lorenca Medičija (Lorenzo Medici) prvi je među italijanskim slikarima uradio ilustracije za Danteovu „Božanstvenu komediju“.

1749 – Rođen je engleski lekar Edvard Džener (Edward Jenner), pronalazač vakcine protiv velikih boginja.

1814 – Norveška je proglasila nezavisnost od Švedske i usvojila novi ustav.

1838 – Umro je francuski sveštenik i političar Moris de Taljeran Perigor (Maurice, Talleyrand, Perigord), jedan od najveštijih diplomata u istoriji. Zahvaljujući njegovoj veštini Francuska je, mada poražena strana, na Bečkom kongresu (1814-15) uspela da zadrži granice iz 1792.

1861 – Tomas Kuk (Thomas Cook) organizovao je prvi turistički „paket aranžman“ u svetu, šestodnevno putovanje iz Londona u Pariz.

1866 – Rođen je francuski kompozitor i pijanist Erik Sati (Satie), autor „Gimnopedija“. Poznat je postao skandalom koji je izazvao izvođenjem baleta „Parada“ na tekst Koktoa (Cocteau) i sa scenografijom Pikasa (Picasso), koji je prikazan 1916. kao „kubistički manifest“.

1900 – Rođen je iranski verski vođa ajatolah Ruholah Homeini (Ruhollah Khomeini). U Iran se vratio iz izbeglištva 1979. nakon što je u „islamskoj revoluciji“ zbačen šah Reza Pahlavi, uspostavio teokratsku diktaturu i vladao Iranom do smrti 1989.

1903 – U Španiji je nacionalizovana imovina crkve i ukinute su crkvene škole.

1906 – Rođena je hrvatska pevačica Zinka Kunc, prvakinja Zagrebačke opere (1928-36) i solistkinja Metropoliten opere (1937-66).

1917 – U Nici je umro srpski vojvoda Radomir Putnik, proslavljeni vojskovođa u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Rukovodio je povlačenjem srpske vojske 1915. i uspeo da osujeti namere nemačke Vrhovne komande da je opkoli i uništi.

1939 – Švedska, Norveška i Finska odbile su Hitlerov predlog da potpišu pakt o nenapadanju. Pakt su potpisale Danska, Estonija i Litvanija.

1940 – Trupe nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu ušle su u Brisel.

1946 – Premijer Rumunije u vreme Drugog svetskog rata Mitri Antonesku (Antonescu) osuđen je na smrt i streljan zbog saradnje s nemačkim nacistima.

1949 – Velika Britanija je priznala nezavisnost Republike Irske i potvrdila pripadnost Severne Irske Ujedinjenom Kraljevstvu.

1954 – Vrhovni sud SAD osporio je propis iz 1896. da obrazovanje treba da bude „odvojeno ali jednako“, čime je formalno odbačena rasna segregacija u državnom školskom sistemu.

1965 – Prvi put je prenet TV program u boji iz Velike Britanije u SAD. To je bio prenos emisije američke TV mreže NBC „Novi pogled na staru Englesku“ preko američkog komercijalnog telekomunikacionog satelita „Erli Bird“.

1973 – Specijalni komitet američkog Senata počeo je istragu o aferi Votergejt u kojoj su pristalice republikanske stranke bile optužene da su pred predsedničke izbore 1972. radi špijunaže provalile u sedište Demokratske stranke. Administracija tadašnjeg predsednika SAD Ričarda Niksona (Richard Nixon) optužena je da ometa istragu, pa je pokrenut postupak za opoziv predsednika. Nikson je u avgustu 1974. dao ostavku, a predsednički položaj preuzeo je dotadašnji potpredsednik Džerald Ford (Gerald).

1974 – U tri eksplozije automobila-bombi u centru Dablina 32 osobe su poginule, a više stotina je ranjeno.

1987 – Irački ratni avion „F-I Miraž“ ispalio je dve „egzoset“ rakete na američki vojni brod „Stark“ koji je patrolirao Zalivom. Poginulo je 37, a ranjena su 62 mornara.

1997 – Loran Kabila (Laurent) je sa svojim trupama ušao u Kinšasu, preuzeo vlast u Zairu i promenio naziv države u Demokratska Republika Kongo. Kabila je ubijen u pokušaju državnog udara u januaru 2001, a vlast je preuzeo njegov sin Žozef (Joseph).

1998 – Pripadnici separatističkog pokreta „Tamilskih tigrova“ ubili su Sarodžinija Jogesvarana (Sarojini Yogeswaran), gradonačelnika Džafne, grada na severu Šri Lanke.

1999 – Izbore u Izraelu dobio je vođa Laburističke partije Ehud Barak, čime je okončana trogodišnja vladavina premijera Benjamina Netanjahua (Netanyahu), lidera desničarskog Likuda.

2000 – Vlada Srbije preuzela je beogradski radio i televiziju „Studio B“ upadom policije u redakcije. Vlasti su u narednim mesecima na različite načine onemogućavale rad nezavisnih elektronskih medija u Srbiji i istovremeno otvarale nove pod državnom kontrolom i kontrolom vladajućih partija.

2000 – U Indoneziji je održano prvo suđenje za kršenje ljudskih prava. U tom procesu 24 vojnika i civila optuženo je za ubistvo desetina seljaka u masakru u provinciji Aseh 1999.

2001 – Svih 30 putnika, uključujući i iranskog ministra saobraćaja Rahmana Dadmana i zamenike ministara iz njegove delegacije poginulo je kada se na severu Irana srušio ruski avio Jak-40.

2003 – U najvećoj poplavi u poslednjih 50 godina, koja je posle velikih kiša zadesila Šri Lanku, poginulo je oko 250 ljudi, oko 55.000 kuća je potpuno uništeno, a neka sela su zbrisana sa lica zemlje. Procenjeno je da je oko 150.000 ljudi ostalo bez krova nad glavom.

2004 – Masačusets je postao prva američka država koja je dozvolila zaključenje braka sa osobom istog pola.

2006 – Umro je Kju Fojer (Cy Feuer) veteran holivudske produkcije i kompozitor.

2009 – Nakon parlamentarnih izbora u Kuvajtu u nacionalnom parlamentu će prvi put među 50 poslanika sedeti i četiri žene. Žene su u Kuvajtu 2005. godine dobile pravo da glasaju i da budu birane, a do sada nikada nisu bile poslanice.

2010 – Zvanični srednji kurs dinara prvi put je prešao 100 dinara za jedan evro, što je najniža vrednost od uvođenja evra 2002. godine.

2011 – Britanska kraljica Elizabeta druga doputovala je u istorijsku posetu Irskoj. To je prva poseta jednog britanskog monarha od kada je Irska osvojila nezavisnost od Londona 1922. godine.

2012 – Umrla je američka pevačica Dona Samer (Donna Summer) dobitnica pet Gremi nagrada. Obeležila je istoriju disko muzike hitovima „Bad Girls“, „Last Dance“ i „Hot Stuff“, a njeni hitovi dominirali su top listama sedamdesetih godina prošlog veka.

2019 – Savet Evrope je usvojio deklaraciju kojom je Rusiji vraćeno pravo glasa oduzeto nakon pripajanja Krima 2014. godine.

2024 – Hrvatska je dobila treću vladu na čijem čelu je Andrej Plenković, koji mesto premijera zauzima od 2016.godine i predsednik je Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).

2025 – U Nišu su, u atmosferi visokih tenzija, održana dva paralelna, suprotstavljena skupa: miting Pokreta za narod i državu na kome će govoriti predsednik Srbije Aleksandar Vučić i protest „Izbori(mo) se“ studenata u blokadi koji traže vanredne parlamentarne izbore.