Ponovljeno rusko kršenje vazdušnog prostora u zemljama na istočnom krilu NATO naglašava hitnu potrebu za konsolidovanjem vazduhoplovne odbrane Alijanse protiv raketa i dronova, rekli su lideri 14 zemalja u zajedničkom saopštenju posle samita saveznika u Bukureštu.
Oni su takođe pozvali na veću saradnju u povećanju kapaciteta odbrambene industrije u zajedničkom saopštenju izdatom posle samita grupe B9 koja okuplja devet zemalja istočnog krila NATO u Bukureštu, čiji domaćini su bili rumunski predsednik Nikusor Dar i poljski predsednik Karol Navrocki.
Saopštenje su potpisali i nordijski članovi NATO – Danska, Finska, Island, Norveška i Švedska.
„Osuđujemo veoma konfrontaciono rusko delovanje protiv saveznika i partnera, uključujući sabotažu, sajber napade i širok spektar hibridnih napada i destabilizirajućih aktivnosti“, navodi se u zajedničkom saopštenju lidera.
„Ponovljena kršenja vazdušnog prostora na istočnom krilu naglašavaju hitnu potrebu da se nastavi sa jačanjem NATO vazdušne i raketne odbrane uključujući protiv pretnji od bespilotnih letelica“, navodi se u saopštenju, prenosi Rojters.
Ruski dronovi više puta su povredili vazdušni prostor Rumunije, Poljske i baltičkih država. Rusija je negirala da cilja NATO države.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, generalni sekretar NATO Mark Rute i podsekretar SAD za kontrolu oružja i međunarodnu bezbednost Tomas Di Nano su takođe učestvovali na današnjem jednodnevnom skupu.
Sastanak koji se održava uoči NATO samita u Ankari u julu ima za cilj da nađe načine da se smanji sve veći jaz između američkog predsednika Donalda Trampa i Evrope oko iranske krize.
„Dalje povećanje transatlantske industrijske baze, uključujući kroz povećani kapacitet proizvodnje, otpornije lance snabdevanja, efikasnu multinacionalnu nabavku… neophodno je da bi se odgovorilo na današnje bezbednosne izazove“, piše u zajedničkom saopštenju.
Saopštenje je potpisala takozvana grupa B9, koja uključuje devet centralno i istočno evropskih NATO saveznika, koja je pokrenuta u Bukureštu kada je Rusija anektirala Krim od Ukrajine 2014. godine. To su Bugarska, Češka, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija i Slovačka. Potpisali su ga i četiri nordijska člana NATO.
Zelenski je rekao na skupu da je teško reći kakvi bi mogli biti rezultati NATO samita u Ankari ali da bi trebalo da pošalje pozitivne signale celoj evroatlatnskoj zajednici.
„Istovremeno ne treba da se plašimo da razgovaramo o više ujedinjenim evropskim vojnim kapacitetima i onim koji se u nekim oblastima više oslanjaju na sebe“, rekao je Zelenski.
Ukrajina nije član NATO ali je dobila znatnu vojnu i finansijsku pomoć od 32-očlane Alijanse dok pokušava da odvrati rusku invaziju koja je počela u februaru 2022. godine.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.