Prijatelji Zapadnog Balkana poručili da nema prečice do EU, ali može delimična integracija

Šefovi diplomatija zemalja članica grupe Prijatelji Zapadnog Balkana saglasili su se danas Slovačkoj, u Bratislavi, da Evropska unija ne može da traći vreme u današnjim geopolitičkim turbulencijama i mora da nastavi proširenje bez prečica, na osnovu kriterijuma, ali da proces ubrza integrišući zemlje kandidate u neke strukture i pre punopravnog članstva.

„Proširenje ostaje proces zasnovan na kriterijumima. Ali da napreduju zemlje moraju da sprovedu reforme, a mi znamo da reforme iziskuju vreme koje u današnjim nestabilnim geopolitičkim okolnostima nemamo luksuz da traćimo. Zato moramo da tražimo nove modele integracije koji će omogućiti našim susedima da se brže i dublje integrišu u evropske strukture čak i pre punopravnog čanstva“, kazala je evrokomesarka za proširenje Marta Kos.

Na konferenciji za novinare u pauzi sastanka Marta Kos i domaćin, šef slovačke diplomatije Juraj Blanar naveli su kao primere takvog ubrzavanja ulaska u strukture EU i pre članstva evropski sistem plaćanja SEPA u kome su sada Crna Gora, Albanija, Severna Makedonija i Srbija, ili uključivanje u roming na čemu se u EU intenzivno radi.

„Ako želimo da podržimo proevropske snage u zemljama kandidatima ljudi u njima moraju da vide da evropski put donosi rezultate. Proces evrointegracije ide dakle na dva koloseka, na osnovu ispunjenih kriterijuma ali kada sprovedu delimičnu reformu u toj oblasti možemo da ih integrišemo i pre punopravnog članstva“, kazala je Marta Kos. 

Ministar Blanar naglasio je da su svi svesni da u procesu proširenja ne smeju da se primenjuju dupli aršini i da proces kada su u pitanju zemlje Zapadnog Balkana, kojima je EU obećala članstvo još pre 20 godina, traje suviše dugo.

„U fondovima za rast Zapadnog Balkana je šest milijardi evra. To je prostor gde možemo bolje da upotrebimo fondove da se bolje povežemo i kandidati pripreme za evrointegraciju. Izrazio sam pesimizam jer je malo vremena ostalo i malo sredstava je uloženo“, apelovao je Blanar da se brže i intenzivnije iskoriste upravo ta sredstva.

Šef slovačke diplomatije upozorio je da iako zemlje regiona, kao primer dao je Bosnu i Hercegovinu, imaju izvesne istorijske i lokalne specifičnosti ipak su sve u stanju da bez problema primaju te fondove koji će im pomoći u pripremi za članstvo.

Marta Kos upozorila je i na aspekt bezbednosti gde je Zapadni Balkan od vanrednog značaja jer je stabilnost u tom regionu, gde su samo dve zemlje, Hrvatska i Slovenija, punopravne članice, nužna i za bezbednost EU.

„Ne možemo da dozvolimo porast nesigurnosti u našem susedstvu. Ako mi ne integrišemo naše susede to će iskoristiti drugi. U sadašnjim suludim geopolitčkim okolnostima mogu da ih iskoriste protiv nas kao što to čini Rusija u Belorusiji gde upotrebljavaju migrante kao oružje protiv EU“, kazala je Marta Kos.

I Blanar i Kos ocenili su da bi prva polovina 2030. godine realno mogla da bude prekretnica, kako je kazao Blanar, da Crna Gora postane 28. članica EU, a Marta Kos naglasila da su neke zemlje postavile sebi ambiciju da do tada zaokruže ceo pristupni proces i krenu u punopravno članstvo.

Marta Kos sastaje se danas i sa slovačkim premijerom Robertom Ficom.