U Boliviji zbog nestašice goriva i lošeg benzina raste uvoz električnih automobila

Umoran od nestašice benzina i vrtoglavog rasta cena, Simon Uanka je stvar uzeo u svoje ruke.

Taj pedesettrogodišnji zanatlija uvezao je kineski električni automobil da bi se kretao po El Altu, najvišem gradu u Boliviji, a prevozi i svoju porodicu i vunu alpake za svoju radionicu tkanja.

Uz to je instalirao namenski punjač u svojoj garaži, uglavnom zbog praktičnosti, ali i zato što postoje samo tri javne stanice za punjenje baterija koje opslužuju ogromno područje El Alta i susednog glavnog grada La Paza u kojem živi više od 1,6 miliona ljudi.

Uanka je jedan od malog, ali sve većeg broja Bolivijaca koji napuštaju automobile na benzin i dizel u korist električnih vozila, dok se ta južnoamerička zemlja bori sa nestašicom goriva i predsedničkim dekretom kojim su okončane dugogodišnje subvencije za gorivo, što je zajedno udvostručilo cenu benzina.

Prekidi u snabdevanju energijom u Boliviji pogoršali su se 2023. godine pod tadašnjim predsednikom Luisom Arseom koji je održavao državnu subvenciju prema kojoj je zemlja kupovala gorivo po međunarodnim cenama i prodavala ga upola jeftinije na domaćem tržištu.

Ali Boliviji koja uvozi 80% dizela i 55% benzina koji troši, postepeno je ponestajalo deviza za kupovinu goriva, a subvencija je predstavljala godišnji odliv od više od dve milijarde dolara za državu.

Dugi redovi vozila koja čekaju na benzinskim pumpama postali su uobičajena pojava.

U decembru, mesec dana nakon stupanja na dužnost, predsednik Rodrigo Pas je ukinuo subvenciju, a cene energije su se skoro udvostručile, što je teško pogodilo Bolivijce.

Nekoliko nedelja kasnije, prevoznici su se žalili da loš kvalitet benzina oštećuje njihova vozila. Vlada je tvrdila da je reč o sabotaži, a predsednik Pas je rekao da je benzin koji distribuira državna naftna kompanija Yacimientos Petrolíferos Fiscales Bolivianos bio kontaminiran gumom i manganom koji su ostali u rezervoarima te kompanije još od Arseove administracije.

Skandal sa „smećem od benzina“ izazvao je talas štrajkova i protesta među radnicima u transportu i ostavke dvojice visokih zvaničnika u državnoj naftnoj kompaniji.

Kap koja je prelila čašu za mnoge Bolivijce bio je rat u Iranu. Suočeni sa mogućnošću još jednog rasta cena goriva, neki su zamenili svoje automobile na benzinski pogon za električna vozila.

„Investicija prelazi 36.000 dolara, ali više ne gubim dragocene radne sate tražeći gorivo ili popravkama motora“, rekao je Ever Vera, 54-godišnji advokat.

Broj električnih vozila u Boliviji porastao je sa 500 na 3.352 u poslednjih pet godina, prema Jedinstvenom registru poreske administracije koji prikuplja podatke o vozilima koja plaćaju porez. Najznačajniji porast zabeležen je u poslednje dve godine, što se poklopilo sa krizom goriva. Ipak, električni automobili i dalje čine samo mali deo od procenjenih 2,6 miliona vozila u zemlji od skoro 12 miliona stanovnika.

Velika većina ovih vozila uvezena je iz Kine i Sjedinjenih Država.

„Rast je eksponencijalan“, rekao je Fredi Koh, stručnjak za elektromobilnost iz nezavisne neprofitne organizacije Swisscontact. On je napomenuo da, iako ova vozila kupuju imućniji kupci, očekuje da će steći širu privlačnost i predviđa da bi se ukupan broj električnih vozila mogao utrostručiti za samo dve do tri godine.

Predsednik Paa je takođe ukinuo uvozne carine na sve vrste automobila, što je umnožilo broj uvoznika koji se međusobno takmiče da uvezu vozila u Boliviju po nižoj ceni.

Rastući broj električnih vozila stvorio je nove mogućnosti za 38-godišnjeg električara Marsela Lauru. Pre mesec dana, identifikovao je unosnu nišu u instaliranju stambenih i komercijalnih stanica za punjenje baterija, te ih sada sam pravi jer nema dovoljno javnih stanica.