Sve više stranaca u Nemačkoj neguje nemoćne, više od 50.000 sa Zapadnog Balkana

Gotovo petina stalno zaposlenih koji u Nemačkoj neguju bolesne, stare, nemoćne i invalidne osobe ima strano državljanstvo, objavila je danas nemačka Agencija za zapošljavanje, povodom Dana negovatelja i medinskih sestara, 12. maja.

U Nemačkoj oko milion i 760.000 zaposlenih svakodnevno sa punim ili skraćenim radnim vremenom neguju nemoćne osobe u bolnicama, ambulantno ili stacionarno, što je porast u toj profesiji od 22 odsto u protekloj deceniji. 

Od ukupnog broja 734.000 radi u bolnicama i klinikama, a 843.000 ljude neguje stacionarno, odnosno u njihovim domovima. Usled rastuće potrebe za negovateljima, sve je više i ljudi sa stranim državljanstvom, i njihov broj sada iznosi oko 353.000, odnosno dvadesetak odsto. Udeo je veći u kućnoj nezi.

Procentualno, stranaca je u toj pofesiji najviše iz Bosne i Hercegovine, Turske i Indije. 

Ukupan broj zaposlenih u negovateljskim poslovima iz zemalja Zapadnog Balkana je 54.700, što je delom i posledica nemačke preferencijalne regulative za Zapadni Balkan koja pogoduje zapošljavanju ljudi iz tog regiona, pišu nemački mediji. 

Raste i broj državljana Sirije u toj delatnosti, i on je u veoma kratkom vremenu dostigao 9.300. 

U toj profesiji žene su u ubedljivoj većini, sa 81 odsto, ali veliki broj njih ne radi puno radno vreme, a puno radno vreme ne radi ni približno trećina muškaraca negovatelja.

U pojedinim delovima Nemačke, na primer u metropolama Minhenu i Frankfurtu, među onima koji se brinu za bolesne više je stranaca nego Nemaca. 

Pojedine zemlje su, međutim, a među njima su i BiH, Jordan i Vijetnam, 2025. godine okončale tešnju saradnju sa Berlinom u vrbovanju negovatelja za odlazak u Nemačku, zato što su se i same suočile sa problemom manjka te vrste zdravstvenog osoblja.

Portal mediendienst-integration.de, nemačkog naučnog Saveta za migracije, objavio je danas da, uprkos velikim potrebama nemačkog zdravstva, doseljeni stručnjaci za negu nemoćnih imaju poteškoća sa integracijom, i da je u anketi polovina njih rekla da svakodnevno doživljavaju neku vrstu diskriminacije.   

Delom su to dugi rokovi za nostrifikaciju stranih diploma, delom odsustvo „kulture dobrodošlice“, a ističu i da  stranci po pravilu manje zarađuju od nemačkih kolega zato što rade u ambulantnoj nezi, što je slabije plaćeno. 

U poslednje vreme je bilo i nekoliko medijskih izveštaja o eksploatatorskim metodama i vrlo sumnjivoj praksi nekih agencija koje posreduju u zapošljavanju stranih negovatelja, primera radi u Berlinu i u Saksoniji, piše portal.