Mihajlo Pupin patentirao aparat; Na današnji dan 8. maj

1429 – Pobedom francuske vojske nad Englezima završena je opsada Orleana u Stogodišnjem ratu.

1794 – U Parizu je po nalogu Revolucionarnog suda giljotinom pogubljen francuski hemičar Antoan Lavoazije (Antoine Lavoisier), osnivač moderne hemije. Formulisao je zakon o neuništivosti materije i otkrio proces oksidacije.

1815 – Na brdu Ljubić, kod Čačka, Srbi su u Drugom srpskom ustanku potukli trostruko jaču otomansku vojsku.

1828 – U Švajcarskoj je rođen Henri Dunan (Dunant), osnivač Crvenog krsta (1863) i dobitnik prve Nobelove nagrade za mir 1901.

1852 – Potpisan je Londonski protokol kojim se garantuje integritet Danske.

1873 – Umro je engleski filozof i ekonomista Džon Stjuart Mil (John Stuart Mill), jedan od osnivača filozofije liberalizma, političke ekonomije, tvorac teorije indukcije u logici i zastupnik utilitarizma u etici („O slobodi“, „Principi političke ekonomije“, „Utilitarizam“, „Sistem logike“).

1873 – Zaharije Stefanović Orfelin izdao je u Beču knjigu „Iskusni podrumar“, prvu knjigu o proizvodnji vina na srpskom jeziku.

1880 – Umro je francuski pisac Gistav Flober (Gustave Flaubert), autor romana „Gospodja Bovari“ zbog kojeg je bio optužen za povredu javnog morala („Sentimentalno vaspitanje“, „Salamba“, „Iskušenje svetog Antonija“).

1884 – Rođen je američki državnik Hari Truman (Harry), 33. predsednik SAD (1945-53). Predsednik je postao posle smrti Frenklina Ruzvelta (Franklin Roosevelt). Uveo je doktrinu (Trumanova doktrina) o vojnoj i ekonomskoj pomoći zemljama ugroženim levičarskim pokretima.

1900 – Srpski fizičar Mihajlo Pupin patentirao je u Njujorku aparat za telefonske i telegrafske prenose na velike udaljenosti.

1902 – Od erupcije vulkana Mon Pelje na Martiniku u Karibima, uništen je grad Sen Pjer, a poginulo je više od 30.000 ljudi.

1903 – Na Tahitiju je umro francuski postimpresionistički slikar Pol Gogen (Paul Gauguin) „Materinstvo“, „Beli konj“, „Plemkinja“).

1921 – U Švedskoj je ukinuta smrtna kazna.

1949 – Stvorena je Savezna Republika Nemačka, u čiji sastav su ušle dotadašnje zone pod američkom, britanskom i francuskom kontrolom, uspostavljene posle Drugog svetskog rata i poraza nacista. Formirana je privremena vlada na čelu sa Konradom Adenauerom.

1952 – Umro je američki filmski producent Vilijem Foks (William Fox), osnivač filmske korporacije „Foks“ (1915), kasnije „Tventi senčeri Foks“.

1973 – U Južnoj Dakoti, u SAD, okončana je pobuna Indijanaca koji su 10 nedelja u opsadi držali malo prerijsko naselje.

1980 – U Beogradu je sahranjen predsednik SFRJ Josip Broz Tito. Sahrani su prisustvovali najviši predstavnici više od 120 zemalja, kao i 200 partija. Direktan prenos sahrane preuzele su televizijske stanice iz više od 40 zemalja.

1984 – Olimpijski komitet Sovjetskog saveza je odlučio da bojkotuje Olimpijske igre u Los Anđelesu, optuživši vladu SAD za kršenje Olimpijske povelje.

1992 – U SR Jugoslaviji je penzionisano 38 generala, medju kojima i načelnik Generalštaba Blagoje Adžić. Novi šef GSS postao je general-pukovnik Života Panić.

1994 – Na parlamentarnim izborima u Mađarskoj pobedili su socijalisti Đule Horna (Gyula).

1999 – U NATO bombardovanju SR Jugoslavije pogođena je ambasada Kine u Beogradu. Poginulo je četvoro državljana Kine, a najmanje 10 ranjeno. Taj napad je poljuljao odnose SAD i Kine gde su usledili masovni protesti.

1999 – Pod nerazjašnjenim okolnostima ubijen je Fehmi Agani, najbliži saradnik lidera Demokratskog saveza Kosova Ibrahima Rugove. Njegovo telo je nađeno kod Lipljana na Kosovu.

1999 – Umro je britanski glumac Dirk Bogard (Bogarde), poznat po ulogama u filmovima „Smrt u Veneciji“, „Žrtva“ i „Sluga“.

2001 – Papa Jovan Pavle II okončao je svoju istorijsku posetu Siriji, čime je postao prvi papa koji je ušao u džamiju. Pred odlazak je održao molitvu za mir između Jevreja i Arapa.

2003 – U američkom Senatu jednoglasno je usvojen predlog o prijemu u NATO sedam istočno-evropskih, bivših komunističkih zemalja (Letonija, Litvanija, Estonija, Slovenija, Slovačka, Bugarska i Rumunija).

2003 – Marokanski kralj Muhamed (Mohammed) je povodom rođenja svog sina, naslednika, oslobodio više od 9.000 zatvorenika, što je najveća amnestija u istoriji te zemlje.

2008 – Lider italijanskih konzervativaca Silvio Berluskoni sastavio je 62. posleratnu Vladu Italije.

2009 – Branimir Glavaš, prvooptuženi u sudskom procesu za ratni zločin nad civilima srpske nacionalnosti u Osijeku 1991. godine, osuđen je u Županijskom sudu u Zagrebu na 10 godina zatvora. Dan nakon izricanja presude Glavaš je iz Hrvatske pobegao u Bosnu i Hercegovinu. Januara 2015. Ustavni sud Hrvatske ukinuo je presudu i naložio Vrhovnom sudu da ponovi postupak.

2012 – Bivši predsednik Rusije Dmitrij Medvedev izabran je u Donjem domu ruskog parlamenta za predsednika vlade, na predlog novoizabranog predsednika Vladimira Putina.

2018 – Nikola Pašinjan je izabran za premijera Jermenije. U obraćanju poslanicima Pašinjan je rekao da se zalaže za priznavanje suvereniteta Nagorno-Karabaha, oblasti oko koje se Jermenija spori sa Azerbejdžanom.

2022 – Umro je novinar Veselin Simonović, urednik u redakcijama „Borba“, „Vreme“, „Blic“, osnivač, direktor i urednik portala Nova.rs i direktor lista Nova.

2025 – Robert Frensis Prevost (Frencis) izabran je za novog papu, Lava XIV. Robert je prvi papa koji dolazi iz SAD.