Manojlović je naveo da je umesto toga dozvoljeno da o sudbini kompanije odlučuju drugi akteri. Prema njegovim rečima, Srbija je imala ugovoreno pravo da, ako ruska strana odluči da proda svoj udeo, pre prodaje trećoj strani pod istim uslovima i po istoj ceni otkupi deo NIS-a. Kao osnov za to naveo je odredbu 8.1. sporazuma potpisanog u Moskvi između Srbije i Gasproma 2008. godine. Manojlović je rekao i da predsednik Srbije Aleksandar Vučić izbegava da odgovori zašto država nije pokušala da otkupi većinski paket akcija. Govoreći o predlozima da država izvrši nacionalizaciju NIS-a, ocenio je da bi takav potez doveo do arbitraže između Srbije i Rusije, gubitka spora i velike finansijske i reputacione štete.
Dodao je da je pravo preče kupovine drugačiji, institucionalni mehanizam kojim država može da zaštiti svoj interes. On je naveo i da je javna rasprava o NIS-u postala ideološko svrstavanje, uz poređenje sa filmom „Tri karte za Holivud“. Prema njegovim rečima, ključni dogovori su se odvijali mimo Srbije i mimo Republike Srbije, koja, kako tvrdi, ima ugovorno pravo da otkupi akcije pre nego što se ponude trećoj strani. Manojlović je rekao da je pokret Kreni-Promeni još početkom ove godine predlagao da Srbija iskoristi pravo preče kupovine i preuzme kontrolu nad NIS-om.
Ocenio je i da je propuštanje tog poteza „istorijski promašaj“. U nastavku je naveo da je dogovor o prodaji sada „pod znakom pitanja“ zbog promena u mađarskoj politici, kao i da je budućnost Rafinerije u Pančevu neizvesna. Kao kupca je pomenuo mađarski MOL, uz tvrdnju da ta kompanija već poseduje dve rafinerije u stoprocentnom vlasništvu, u Mađarskoj i u Bratislavi u Slovačkoj, kao i značajan udeo u trećoj rafineriji u Hrvatskoj. Na kraju je rekao da je Srbija propustila priliku da zadrži profit unutar zemlje i naveo da je profit NIS-a u 2022. godini bio 92,4 milijarde dinara. Zaključio je da vlast ne zna da iskoristi prava zapisana u ugovorima.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.