RSE/RL: Zapadni Balkan novo poprište sukoba interesa EU i SAD

Zapadni Balkan je postao novo poprište sukoba EU i SAD, ocenjuje Radio Slobodna Evropa/Radio sloboda (RSE/RL) na engelskom jeziku.

Dodaje da se isprepletanost interesa velikih sila posebno vidljiva u nedavnim ulaganjima američkih investitora u energetske projekte u Albaniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, zemljama koje nastoje da okončaju zavisnost od ruskih isporuka.

„Predsednik Tramp otvara novu eru saradnje sa Južnom, kao i Centralnom i Istočnom Evropom“, rekao je američki ministar energetike Kris Rajt (Chris Wright) novinarima na nedavnom poslovnom forumu Inicijative tri mora u Dubrovniku.

Sudar različitih agendi dodatno je istaknut prošle nedelje kada su SAD realizovale svoje najveće javno ulaganje u poslednjih nekoliko godina na Zapadnom Balkanu, potpisujući više milijardi dolara vredne ugovore o izvozu gasa i razvoju veštačke inteligencije u Albaniji, Bosni i Hrvatskoj.

Središnji projekat je 1,5 milijardi dokara za gasovod Južna interkonekcija između Bosne i Hrvatske koji povezuje Bosnu sa hrvatskim LNG terminalom na ostrvu Krk i širom panevropskom gasnom mrežom.

„Postoji svest da je ovo ponovo region od velikog značaja i što više unapred najavljujete, to više izazivate otpor iz Moskve, Pekinga, čak i iz delova Evrope“, rekao je za Radio Slobodna Evropa jedan savetnik američkog Kongresa upoznat sa razgovorima.

Drugi je dodao da je „strategija da se kapital i projekti pokrenu brže nego što politika može da reaguje“ jer  „ako sve predstavite kao geopolitičko nadmetanje, usporavate proces, a ako to nazovete investicijama i infrastrukturom, stvari se kreću“.

Bosni i Hercegovini, jednoj od najsiromašnijih zemalja u Evropi, potrebno je da se stvari pokrenu brzo, ocenjuje RSE dodajući da je ta zemlja u potpunosti zavisna od ruskih fosilnih goriva koja se uvoze preko gasovoda Turski tok, kroz Srbiju.

Ključno je da je terminal na Krku važan ulaz za američki tečni prirodni gas (LNG) na evropski kontinent, a sporazum o tome kojeg su supotpisale SAD, obezbediće da još više američkog goriva stigne u region, navodi se i dodaje da se čini da se balkanske zemlje okreću SAD posle godina neuspeha da obezbede potrebna finansiranja iz Evrope.

„Nizak nivo investicija dugo opterećuje Balkan“, kaže Dejvid Kostelancik iz Centra za analizu evropske politike (CEPA) i da „energetska bezbednost u Jugoistočnoj Evropi više nije periferno ekonomsko pitanje, već ključno pitanje nacionalne bezbednosti SAD“.

„Fokusiranjem diplomatskog angažmana i omogućavanjem finansiranja… SAD mogu da podstaknu ulaganja u energetski sektor koji povećava konkurentnost i obezbeđuje sigurnost, uključujući sajber-bezbednost i mehanizme za proveru investicija koji otkrivaju pokušaje zlonamernih aktera da steknu uticaj“, dodao je on.

RSE piše da i Brisel i Vašington podržavaju smanjenje zavisnosti Balkana od ruskih energenata,  ali se energetska politika sada preliva u borbu za uticaj, suprotstavljajući dve strane.

Da bi se omogućio sporazum o gasovodu, BiH je izmenila propise da bi kao glavnog investitora i izvođača odredila privatnu američku kompaniju AAFS Infrastruktura i energija (Infrastructure and Energy).

Po dostupnim podacima, direktor te kompanije je Džesi Binal (Jesse Binnall), bivši član pravnog tima Donalda Trampa, dok je potpredsednik Džozef Flin (Joseph Flynn), brat bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost SAD Majkla Flina (Michael Flynn).

Novi zakon BIH je omogućio  izostanak javnog tendera što je izazvalo nezadovoljstvo u Briselu i upozorenje organizacije Transparensi iunternešenel o „opasnom presedanu“, ukazuje RSE i dodaje da je u pismu od 13. aprila ambasador EU u Sarajevu Luiđi Soreka (Luigi Soreca) upozorio da bi zakon donet posebno za gasovod mogao da ugrozi pristup Bosne evropskom energetskom tržištu, kao i oko milijardu evra iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan.

RSE podseća da je BiH deo Energetske zajednice EU, koja proširuje svoje zakone na zemlje kandidate, ali da iako je  kandidat za članstvo od 2022, nema naznaka skorog pristupanja, zbog izostanka reformi.

Zvaničnici u BiH navode takođe da je sporazum sa američkim investitorima deo nastojanja da se ispuni cilj EU o potpunom prekidu uvoza ruske energije do 1. januara 2028.

To je veliki izazov za Bosnu koja nema sopstvenu proizvodnju gasa i u potpunosti zavisi od Rusije, koja joj godišnje isporučuje 225 miliona kubnih metara gasa.

Kako su izgledi za članstvo u EU daleko, Bosna je, čini se, odlučila da zanemari upozorenja Evrope i nastavi sa američkim investicijama, navodi RSE i dodaje da se BiH čak pridružila američkoj inicijativi za jačanje energetskog snabdevanja regiona.

Ministar spoljnih poslova Elmedin Konaković izjavio je za RSE da je to „ekonomski značajno za zemlju“.

„Ovaj deo Evrope vraća se zdravom razumu, put ka prosperitetu je više, a ne manje energije“, rekao je Rajt.

Američki ekonomski interes dodatno je ojačan u februaru izglasavanjem u Kongresu SAD Zakona o demokratiji i prosperitetu za Zapadni Balkan kojim se između ostalog predviđa intenziviranje ekonomske saradnje.

Prošle nedelje, Priština je bila domaćin konferencije američkih investitora, sa ciljem privlačenja ulaganja u projekte poput nove autobuske stanice, bolnice, obilaznice i sportske infrastrukture.

U Hrvatskoj američka investiciona grupa Panteon Atlas (Pantheon) potpisala je pismo o namerama s lokalnim partnerom „Končar grupom“ za izgradnju centra za razvoj veštačke inteligencije i data-centra u centralnoj Hrvatskoj, vrednosti 58 milijardi dolara.

U međuvremenu, u Tirani je Albanija potpisala dvadesetogodišnji okvirni sporazum o uvozu američkog LNG-a vrednosti šest milijardi dolara, povezujući Albgaz sa američkom kompanijom Venture Global i grčkom firmom Aktor.

Zvaničnici koji nisu želeli da im se objave imena su naveli da se očekuju nove objave, ali nisu izneli detalje.

Dodali su da, iako je fokus trenutno na Albaniji, Bosni i Hrvatskoj, postoji snažan utisak da je ova nova politika regionalnog karaktera.

Srbija, Severna Makedonija i Crna Gora vide se kao logični sledeći koraci, naročito dok Vašington nastoji da izgradi integrisaniji energetski i digitalni koridor širom Zapadnog Balkana, zaključluje RSE.