Dolar tiho slabi i čini život skupljim

 Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove – od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.

Dolar je pao za oko 10% u odnosu na druge glavne valute otkako se predsednik Donald Tramp vratio u Belu kuću, što potencijalno ima ulogu u zabrinutosti Amerikanaca za pristupačnost robe i usluga.

„To je neka vrsta skrivenog poreza“, kaže ekonomista Tomas Sevidž iz konzervativno orijentisanog Američkog instituta za ekonomska istraživanja. „Ono što ćete moći da kupite za svoj dolar biće sve manje“, kazao je on.

Indeks američkog dolara, koji meri njegovu vrednost u odnosu na druge glavne valute, zabeležio je najveći šestomesečni pad za više od 50 godina u prvoj polovini 2025. Iako se pad nije produbio, indeks dolara je i dalje oko 10% niži nego na početku Trampovog mandata.

Jak dolar čini uvoz jeftinijim i može pomoći u kontroli inflacije. Slab dolar može povećati cene strane robe, ali podstaći američki izvoz.

Američki predsednici dugo su izražavali podršku jakom dolaru, čak i kada su vodili politiku koja je ponekad spuštala njegovu vrednost. Tramp je sugerisao da jak dolar stavlja SAD u nepovoljan položaj i da slab dolar pomaže američkoj industriji.

„Zarađujete mnogo više novca sa slabijim dolarom“, rekao je prošle godine što je jedna od brojnih javnih izjava koje pokazuju njegovu sklonost ka padu dolara.

Tramp nije jedini koji vidi koristi od slabijeg dolara.

Poslednjih meseci razgovori o korporativnim zaradama bili su ispunjeni pričama o tome kako je slabiji dolar pomogao kompanijama od Filip Morisa do Koka-Kole, a rukovodioci su izvlačili fraze poput „povoljnog uticaja valute“ da bi istakli da je pad doneo pozitivne efekte van SAD, što je doprinelo profitu.

„U mnogim slučajevima imamo slabiji dolar, što nije od pomoći“, rekao je Eli Maluf, izvršni direktor kompanije InterContinental Hotels u februarskom razgovoru, kada je ta kompanija objavila veći profit i prihode.

Za velike multinacionalne kompanije koje posluju u inostranstvu, slabiji dolar može podstaći prodaju proizvoda koji iznenada postaju jeftiniji. Ali velika većina američkih preduzeća ne posluje van granice. Za one koji opslužuju domaće kupce, to je druga priča, posebno ako se oslanjaju na uvoz robe.

Trevis Madeira – lovac na jastoge četvrte generacije koji je sa svojim bratom osnovao posao isporuke jastoga LobsterBoys, ostvaruje oko 80% svoje prodaje Amerikancima, za razliku od nekih konkurenata koji prvenstveno izvoze.

„Izvoznici će imati prednost kada je u pitanju slabljenje dolara“, kaže Madeira i da plaća više za uvoz mamaca i kupovinu kanadskih jastoga.

Čak i među kompanijama koje imaju prisustvo van SAD, pad dolara može imati uticaj. Dok mnoge velike kompanije štite valutni rizik kako bi pokušale da se izoluju ili da povećaju prodaju u inostranstvu, manja preduzeća su često podložnija turbulencijama.

Dejvid Navacio, izvršni direktor kompanije Gentel sa sedištem u Pensilvaniji, koja proizvodi zavoje i drugi medicinski materijal, upravlja fabrikama u Brazilu, Paragvaju, Kanadi, Novom Zelandu i Ujedinjenom Kraljevstvu. Na svakoj lokaciji, dolar je pao, povećavajući troškove Gentela.

Gentell je morao da podigne neke cene da bi odražavao fluktuacije valuta što se nadovezuje na druge izazove, uključujući carine i skokove troškova goriva povezane s ratom SAD protiv Irana.

„Pre godinu dana, ništa od ovoga nije bilo zabrinjavajuće“, kaže on. „A to sada šteti potrošaču“.

Za američkog potrošača, realnost pada dolara je najočiglednija tokom putovanja u inostranstvo ili prilikom kupovine direktno od nekog inostranog prodavca.

Kada se pređe granica s Meksikom, glavnom stranom destinacijom Amerikanaca, dolar je oko 16% slabiji u odnosu na pezos u poređenju sa početkom 2025. Pad od oko 10% do 17% zabeležen je i na drugim mestima, uključujući pad u odnosu na švajcarski franak, južnoafrički rand, dansku krunu, švedsku krunu i evro.

Što se tiče robe uvezene u SAD, postoji uticaj, ali ga je teže proceniti. Mnogi ekonomisti procenjuju da se u razvijenim zemljama poput SAD samo oko 5% do 10% pada valute prenosi na potrošače.

Ali to je dodatni stres kada su cene već pod uticajem drugih faktora.

Primer je kafa, jedna od namirnica koja je doživela najveći rast cena u prošloj godini. Brazil je najveći izvor kafe za SAD, a dolar je pao za oko 13% u odnosu na brazilski real. Fluktuacije valuta mogu jače pogoditi ekonomije u razvoju i, dok samo delić promene može uticati na rastuću cenu kafe, delići se gomilaju. Cene kafe su porasle za skoro 19% u SAD u prošloj godini, prema vladinim podacima.

Vrednost valuta se stalno menja i mada je dolar nedavno pao, primetno je da je dostizao niže nivoe u određenim periodima i tokom predsedničkih mandata svakog od Trampovih prethodnika, još od stvaranja indeksa dolara 1973. godine, kada je Ričard Nikson bio na čelu.

Kenet Rogof, ekonomista Univerziteta Harvard i bivši glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda, kaže da, iako su „mnoge politike koje Tramp sprovodi neka vrsta raka za dolar“, on smagtra da je dolar bio predodređen da padne bez obzira na to ko je na vlasti.

„Dolar je bio u rastućem trendu 15 godina“, rekao je on. „Tvrdio bih da je dolar i dalje precenjen i da bi tokom narednih možda pet ili šest godina mogao pasti za 15%“, smatra Rogof.

To za američke potrošače znači da će cene robe verovatno rasti, posebno zbog uticaja rata u Iranu na cene goriva i to bez obzira na vrednost dolara, očekuje on.