Srbija ne očekuje blokadu evropskih fondova

Srbija ne očekuje blokadu evropskih fondova, već nastavak redovne procene reformskih rezultata, izjavio je jutros ministar za evropske integracije Nemanja Starović.

U izjavi za RTS rekao je da je do kraja maja planirano usvajanje preporuka Venecijanske komisije, ali i izmena izbornih zakona u skladu sa preporukama ODHIR-a.

Starović je istakao da su različita tumačenja u javnosti posledica nepotpunih informacija, a da je zvanično saopštenje Brisela donelo razjašnjenje.

„Evropska komisija veoma jasno kaže da nema govora ni o kakvom zamrzavanju ili blokiranju finansijskih sredstava, što se moglo čuti od brojnih ptica zloslutnica prethodnih dana, pre svega ovde u Beogradu, već da postoji kontinuirana procena ispunjenosti kriterijuma za isplatu finansijskih sredstava“, rekao je Starović.

Srbija, kao i druge zemlje korisnice Plana rasta EU za Zapadni Balkan, dodao je, na svakih šest meseci podnosi zahteve za isplatu finansijskih sredstava, koje Evropska komisija potom ocenjuje na osnovu realizovanih reformskih koraka i političkih kriterijuma.

„Evropska komisija potom verifikuje ispunjenost tih koraka i procenjuje ispunjenost tih političkih kriterijuma koji se uglavnom tiču oblasti vladavine prava, zajedničke spoljne bezbednosne politike, stepena usklađenosti sa istom i konkretno i specifično u slučaju Srbije – poglavlje 35, našu posvećenost dijalogu Beograda i Prištine, a nakon toga odobrava isplatu sredstava“, objasnio je Starović.

Navodi da se, iako su kako tvrdi, mnogi pre godinu dana govorili da nikada neće biti isplaćena sredstva predfinansiranja, odnosno 112 miliona evra, to se desilo.

„Slična situacija kada govorimo i o prvoj tranši čija isplata nam je odobrena u januaru ove godine u visini od 57 miliona evra. I ukupno posmatrano, uprkos svemu što možete čuti u delu javnosti i svim tim pticama zloslutnicama koje, nažalost, moram da spomenem – Srbija je i dalje šampion u odnosu na sve partnere sa Zapadnog Balkana u povlačenju finansijskih sredstava iz Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan“, naglašava Starović.

Na pitanje postoje li trenutno šumovi na relaciji Beograd–Brisel, ministar Starović kaže da postoje različita očekivanja, a nekada i određeni raskoraci.

„Jako je bitno da imamo veoma dobru radnu atmosferu, odnose sa kolegama iz brojnih direktorata Evropske komisije, da je naša komunikacija intenzivna i svakodnevna“, istakao je ministar.

Starović smatra da Srbiji nedostaje široka politička podrška evropskim integracijama.

„Kada govorimo o tom društvenom-političkom konsenzusu, on bi morao da obuhvata i vlast i opoziciju i civilno društvo i sve druge relevantne faktore koji utiču na javno mnjenje i na sliku unutar naše šire društvene zajednice“, ističe ministar.

Prema istraživanjima Ministarstva za evropske integracije, podrška članstvu u EU i dalje postoji, tvrdi Starović.

„Sasvim sigurno da i dalje postoji jasna relativna većina unutar srpskog javnog mnjenja za članstvo naše države u Evropskoj uniji. Logično je i razumljivo da taj nivo podrške ne može biti isti kao što je bio pre 20 ili pre 15 godina. S obzirom da ovaj naš put ka Evropskoj uniji traje već četvrt veka i da je normalno da se negde manifestuje i taj zamor od samog pristupanja“, ukazuje ministar.

Na hipotetičkom referendumu 47 odsto građana bi glasalo ‘za’, 35 odsto ‘protiv’, dok 14 odsto ne bi učestvovalo, navodi Starović.