Istraživanje AIK banke: U Srbiji 60 odsto građana mesečno štedi manje iznose novca

U Srbiji oko 60 odsto građana mesečno štedi manje iznose novca, a najviše štediša ima u Beogradu i Šumadiji, rezultati su danas predstavljenog istraživanja AIK banke (AikBank) „Indeks štednje“.

Istraživanje je sprovedeno tokom marta i aprila ove godine, a učestovalo je 500 ispitanika, koji su klijenti svih banaka u Srbiji.

Najviše štediša je u starosnoj grupi od 30 do 39 godina i ujednačen je odnos muškaraca i žena koji štede, odnosno žene su u prednosti od četiri odsto.

Istaknuto je da oko 33 odsto građana štedi kraće od tri godine, a 30 odsto njih duže od 10 godina.

Najveći deo štediša, njih 32 odsto, štedi tako što na početku meseca odvoji deo primanja sa strane, zatim 23 odsto na kraju meseca stavi u fond za štednju ono što ostane, a 21 odsto navelo je da povremeno štedi kad ima dodatne prihode, dok njih 10 odsto ima oročenu štednju.

Kada je reč o motivaciji za štednju, 45 odsto ima stečenu naviku od roditelja, slede spoljašnje okolnosti (njih 44 odsto), veća primanja (35 odsto), namenska štednja za kupovinu stana ili automobila (28 odsto), zdravstvena situacija (20 odsto) i roditeljstvo (14 odsto).

Motivacija predstavljena po godinama izgleda tako da građani od 18 od 29 godina starosti štede zbog kupovine stana, oni od 30 do 39 je zbog roditeljstva, građani od 40 do 64 godine zbog spoljašnjih okolnosti i više od 65 godina zbog zdravstvene situacije.

Za oko 71 odsto građana koji ne štede motivacija bi bila veća plata-penzija, zatim 30 odsto njih navelo je da bi štedeli da su više kamate na štednju, 24 odsto njih ne štedi zbog zdravstvene situacija, dok će 17 odsto njih početi da štedi kada poželi da kupi stan ili auto.

Istaknuto je da su građani koji ne štede (njih 39 odsto) naveli da je najvažnija sigurnost kada se bira štednja u banci, a oko toga su saglasni i građani koji štede (29 odsto), a važni su im i visina kamate, fleksibilnost i jednostavnost štednje u banci.

Da je ulaganje u nekretnine najsigurniji način za čuvanje vrednosti novca smatra 22 odsto ispitanika.

Kao barijere za štednju, kako je predstavljeno, građani su naveli motivaciju za početak štednje (37 odsto), disciplinu da se štednja ne dira (33 odsto) i percepciju o imanju finansijskih mogućnosti za štednju (18 odsto).

Predsednik Izvršnog odbora AIK banke Petar Jovanovic kazao je da je učešće ukupnih depozita u bruto domaćem proizvodu (BDP) 44,3 odsto, a u zemalja EU 86 odsto, dok udeo depozita građana u BDP iznosi 18,8 odsto, dok je u EU 54 odsto.

Jovanović je kazao da je AIK banka prva u Srbiji po visini oročene štednje građana i da ukupna štednja građana u toj banci iznosi više od 2,63 milijarde evra, a od toga je 1,36 milijardi evra oročene štednje. Prosečan iznos štednje po depozitu je više od 26.200 evra, a odnos dinarske i devizne štednje je 23 prema 77 odsto.

„Dinarska štednja postaje sve zanimljivija i menja se odnos između dinarske štednje i štednje u stranim valutama. Nekada je taj procenat bio ispod 10 odsto kada je reč o dinarskoj štednji, a u međuvremenu je dostigao blizu 25 odsto. Jedan od razloga je stabilnost kursa koju građani primećuju u prethodnom periodu, ali i činjenica da je kamatna stopa u dinarima veća i atraktivnija od one u stranoj valuti. Dodatni motiv je to što dinarska štednja nije oporezovana“, kazao je Jovanović novinarima.

Naveo je da poverenje u banke raste iz godine u godinu i da se svake godine beleži povećanje štednje u bankama, jer su građani, kako je rekao, prepoznali štednju kao finansijski instrument za zaštitu i očuvanje imovine u odnosu na rast inflacije.

„Kamatna stopa koju građani ostvaruju na štednju trebalo bi da pokriva inflaciju u toj godini, čime se omogućava zaštita vrednosti novca. Ako se novac drži van banke, inflacija svake godine umanjuje njegovu vrednost. Zato klijenti i građani sve više prepoznaju banke kao sigurno mesto gde mogu držati svoj novac i zaštititi njegovu vrednost“, rekao je on.

Jovanović je kazao da su depoziti do 50.000 evra u bankarskom sektoru u Srbiji osigurani i da svaka banka izdvaja određeni procenat koji se uplaćuje Agenciji za osiguranje depozita, koja garantuje isplatu depozita u slučaju problema sa likvidnošću banke.

„To predstavlja dodatnu sigurnost za štediše i motiv da građani štede u bankama. Kada je reč o jačanju domaćih banaka, primetno je da njihov udeo raste iz godine u godinu. To je delom posledica spajanja banaka u prethodnom periodu, broj banaka u Srbiji smanjen je sa 32 na 19, ali i rasta poverenja građana u domaći bankarski sektor“, kazao je on.

Jovanović je preporučio veću štednju u uslovima globalnih izazova, uključujući inflaciju i geopolitičke probleme.